Linkovi

Umesto informisanja, građani Srbije dobijaju propagandu


Đorđe Vlajić i Zoran Gavrilović na predstavljanju publikacije BIRODI-a "Integritet u medijima - između teorije i prakse", u Medijacentru u Beogradu, 24. decembra 2018. (Foto: Medijacentar Beograd)

Mediji bi trebao da sami usvoje interne dokumente kojima bi uredili planove o integritetu, a nedostatak takvog oblika samoregulacije dovodi do uskraćivanja informacija građanima, opadanja poverenja građana u medije i uništavanja profesionalizma u medijima, rečeno je u ponedeljak na predstavljanju publikacije "Integritet u medijima - između teorije i prakse".

Prema rečima Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), monitoring medija koje je sprovela ta organizacija pokazao je da mediji koji najviše troše novac dobijen iz javnih izvora, odnosno novac svih građana Srbije, jesu oni koji se bave širenjem propagande.

"Mi kao građani sve to plaćamo kroz sufinansiranje javnog interesa, a dobijamo propagandu", istakao je Gavrilović i naglasio da je istraživanje BIRODI-a iz 2017. pokazalo da većina građana uopšte ne zna da se na lokalnom nivou mediji sufinansiraju iz javnih prihoda.

On je ocenio da bi takvi mediji morali da imaju plan integriteta, da bi to trebalo da bude uslov za dobijanje javnog novca i da bi plan integriteta predstavljao svojevrsni element u borbi protiv korupcije.

Prema njegovim rečima, dva javna servisa - Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine - imala su obavezu da naprave planove integriteta i to su učinila 2012. godine, ali ne i naknadno u novom ciklusu.

I novinar Đorđe Vlajić, koji je sarađivao u izradi publikacije, naglasio je da javne servise treba povezati i sa profesionalnom etikom, i sa gledaocima, a da ono što oni rade treba da bude vrednovano iz ugla javnog interesa. To, međutim, ne znači da privatni mediji smeju da rade protiv javnog intreresa, naglasio je on.

Nastavio je da se stvara lažna atmosfera da javni servisi rade protiv vlasti, te da se u njima ništa bitno ne menja već decenijama.

"Ono što je postojalo 70-ih i 80-ih, postoji i danas, ali tamo niko ne postavlja pitanje osnovnih etičkih normi", rekao je Vlajić i kao kontraprimer naveo funkcionisanje javnog servisa u Velikoj Britaniji.

On je ocenio da postoji paradoks koji se ogleda u tome što sistem u Srbiji nije loš, ali da pojedini elementi tog sistema ne funkcionišu, odnosno da oni nisu u javnom interesu.

Klijentelizam je u sukobu sa javnim interesom i kao takav predstavlja "novu boljku" koja je mnogo opasnija od cenzure koja je građanima, pak, vidljivija i na koju češće reaguju, rekao je Vlajić.

XS
SM
MD
LG