Skoro 30 godina od kraja Hladnog rata, ponovo se priča o odbrani od potencijalnog nuklearnog napada. Pentagon je ovog meseca predstavio novi nuklearni plan – takozvanu nuklearnu trijadu, koja predviđa modernizaciju kopnene,vazhušne i vodene odbrane, uz dve promene u nuklearnom arsenalu.
Vazdušnim, kopnenim i pomorskim komponentama američkog nuklearnog arsenala rok trajanja ističe najverovatnije krajem sledeće decenije. Stručnjaci kažu da, ako SAD ne budu reagovale odmah i modernizovale svoj inventar, čitava poenta tog arsenala – da druge odvrati od nuklearnog napada, biće pod znakom pitanja.
“Postoji uverenje da će ovakvi potezi Amerike izazvati trku u naoružanju. Mislim da je ona već u toku, ali da SAD trenutno u njoj ne učestvuju”, kaže Mekejla Dodž iz fondacije Heritidž.
Analitičari kažu da Rusija i Kina imaju dve decenije prednosti u odnosu na SAD kada je reč o modernizaciji nuklearnih arsenala. Takođe, tu je i pretnja da Severna Koreja i Iran razviju svoje nuklearno oružje. Kako bi se suočio sa novim okolnostima, Pentagon predlaže dve promene u američkom nuklearnom arsenalu. Konkretno, to su povratak u upotrebu pomorske nuklearne krstareće rakete koju su SAD imale tokom Hladnog rata. Takođe, i dodatak balističke rakete, koja se lansira iz podmornice, a koja ima manju razornu moć. Ove promene trebalo bi da spreče da najveći nuklearni rival Amerike - Rusija, upotrebi svoje slabije nuklearno oružje, kako bi rešila manji sukob u svoju korist.
“Više bih voleo da se vratimo tamo gde smo bili pre 10 godina i smanjimo ulogu nuklearnog oružja u spoljnoj politici. Ali mislim da nam Rusija ne ostavlja izbor, tako da trenutno moramo biti napadniji nego što bih ja voleo”, smatra Majkl O'Henlon sa instituta "Brukings".
Politika Obamine administracije iz 2010. uspostavila je delikatan balans između nastojanja da svet bude bez nuklearnog oružja i očuvanja bezbednog i efikasnog arsenala. Trampova administracija se fokusira samo na ovo drugo - očuvanje američkog arsenala i time kontrolu naoružanja stavlja u zapećak.