Napetosti na ulicama KIjeva donekle su utihnule pošto su anti-vladini demonstranti priihvatili kratko primirje s policijom, dok predsednik Viktor Janukovič obavi drugu rundu razgovora sa opozicionim liderima, koji traže ostavku vlade premijera Mikole Azarova, prevremene predsedničke izbore i ukidanje nedavno uvedenih zabrana protestovanja.
Opozicija je predsedniku Janukoviču dala rok od 24 sata da prihvati njihove zahteve, a on je sazvao vanrednu sednicu parlamenta da bi se okončala kriza. Premijer Azarov, koji se nalazi u Davosu, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu poručio je da su zahtevi za održavanjem preveremnih predsedničkih izbora "nerealni" i optužio demonstrante da pokušavaju da izvedu državni udar
Lider najveće opozicione stranke „Otadžbina“ Arsenij Jatsenjuk poručio je grupi okupljenih pristalica "da će svi zajedno krenuti u marš ", ukoliko predsednik ne prekine da se obračunava sa demonstratima na Trgu nezavisnosti. Međutim, kasnije je rekao novinarima da postoji način da se ovaj zastoj okonča:
"Predsednik treba da raspusti Vladu i ukine ceo paket neustavno usvojenih diktatorskih zakona. Ukoliko se to dogodi, čvrsto verujem da možemo da rešimo krizu".
Poznati bokser i opozicioni političar Vitalij Kličko takođe se obratio demonstrantima, i obećao da će "uraditi sve što je potrebno " da bi se okončalo nasilje i rešila kriza.
Potpredsednik SAD Džozef Bajden pozvao je telefonom ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča tražeći momentalno smirivanje strasti između policije i demonstranata u centru Kijeva.
Bajden je pozvao Janukovića da preduzme korake da okonča nasilje i iskreno se posveti legitimnim brigama mirnih demonstranata, naglašavajući važnost tekućeg dijaloga sa opozicijom i potrebu za iskrenim kompromisom, kao kao jedinim rešenjem krize.
Bajden je naglasio da je nasilje neprihvatljivo bez obzira koja strana je odgovorna, ali i istakao da samo ukrajinska vlada može da izdejstvuje mirno rešenje krize, a da bi nastavak krvoprolića imao posledice po ukrajinske odnose sa SAD.
Prema novim zakonskim odredbama, koje su stupile na snagu juče, zabranjeno je - između ostalog - pravljenje improvizovanih kampova, dok je policiji omogućeno da bez ustezanja hapše učesnike demonstracija.
“Na osnovu usvojenih amandmana, suđenja zbog krivične odgovornosti, mogu da se odvijaju i u odsustvu okrivljenih. Pored znatnog sužavanja medijski sloboda, uvedeno je krivično gonjenje za uvredu i klevetu. Zakonom je takođe skraćen postupak oduzimanja imuniteta članovima parlamenta”, navodi Orisija Lucevič iz londonskog Četam hausa.
Opozicione grupe takođe tvrde da esktremno-desničarska organizacija “Desno krilo,” koja takođe učestvuje u protestima, izaziva nasilje. A neki demonstranti tvrde da vlada plaća ljudima da podstiču nasilje, kako bi vlasti mogle da vrše represiju nad opozicijom, što zvanični krugovi negiraju. Prostor za kompromis je sve uži, tvrdi Endrju Vilson sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
“Vlasti su ušančene. Neki žele da se protesti traju, bez obzira na okolnosti. Izbori treba da se održe u februaru, 2015. Pripadnici opozicija ne veruju da će ikada biti pošteni, pa se stoga i pitaju ‘šta ima da čekamo, što ne bi protestovali odmah?’”
Protesti su izbili u novembru, pošto je Ukrajina odustala od potpisivanja Soporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Umesto toga, predsednik Viktor Janukovič potpisao je energetski ugovor sa Rusijom, koja je Ukrajini dodelila i ogroman zajam za otplatu dugova. Spor u vezi sa tim u kom smeru zemlja treba da se kreće, ka Istoku i Rusiji ili ka Zapadu, podelila je Ukrajince, kaže Orisija Lucevič iz Četam Hausa.
“Budućnost će odrediti ona strana koja bude najistrajnija. Za mene kao posmatrača, istočni deo Ukrajine bio je do sada samo pasivni posmatrač”.
Evropska unija upozorila je vlasti u Kijevu da zaustave nasilje, dok je Rusija optužila Brisel i Vašington da se mešaju u unutrašnja pitanja Ukrajine. Uprkos novim zakonskim merama, opozicija se sinoć ponovo okupila na trgu Majdan u Kijevu. Analitičari smatraju da je sa prvim ubistvima demonstranata otvoreno novo poglavlje ukrajinske krize, u kojoj ne popušta nijedna strana.
Opozicija je predsedniku Janukoviču dala rok od 24 sata da prihvati njihove zahteve, a on je sazvao vanrednu sednicu parlamenta da bi se okončala kriza. Premijer Azarov, koji se nalazi u Davosu, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu poručio je da su zahtevi za održavanjem preveremnih predsedničkih izbora "nerealni" i optužio demonstrante da pokušavaju da izvedu državni udar
Lider najveće opozicione stranke „Otadžbina“ Arsenij Jatsenjuk poručio je grupi okupljenih pristalica "da će svi zajedno krenuti u marš ", ukoliko predsednik ne prekine da se obračunava sa demonstratima na Trgu nezavisnosti. Međutim, kasnije je rekao novinarima da postoji način da se ovaj zastoj okonča:
"Predsednik treba da raspusti Vladu i ukine ceo paket neustavno usvojenih diktatorskih zakona. Ukoliko se to dogodi, čvrsto verujem da možemo da rešimo krizu".
Poznati bokser i opozicioni političar Vitalij Kličko takođe se obratio demonstrantima, i obećao da će "uraditi sve što je potrebno " da bi se okončalo nasilje i rešila kriza.
Potpredsednik SAD Džozef Bajden pozvao je telefonom ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča tražeći momentalno smirivanje strasti između policije i demonstranata u centru Kijeva.
Bajden je pozvao Janukovića da preduzme korake da okonča nasilje i iskreno se posveti legitimnim brigama mirnih demonstranata, naglašavajući važnost tekućeg dijaloga sa opozicijom i potrebu za iskrenim kompromisom, kao kao jedinim rešenjem krize.
Bajden je naglasio da je nasilje neprihvatljivo bez obzira koja strana je odgovorna, ali i istakao da samo ukrajinska vlada može da izdejstvuje mirno rešenje krize, a da bi nastavak krvoprolića imao posledice po ukrajinske odnose sa SAD.
Prema novim zakonskim odredbama, koje su stupile na snagu juče, zabranjeno je - između ostalog - pravljenje improvizovanih kampova, dok je policiji omogućeno da bez ustezanja hapše učesnike demonstracija.
“Na osnovu usvojenih amandmana, suđenja zbog krivične odgovornosti, mogu da se odvijaju i u odsustvu okrivljenih. Pored znatnog sužavanja medijski sloboda, uvedeno je krivično gonjenje za uvredu i klevetu. Zakonom je takođe skraćen postupak oduzimanja imuniteta članovima parlamenta”, navodi Orisija Lucevič iz londonskog Četam hausa.
Opozicione grupe takođe tvrde da esktremno-desničarska organizacija “Desno krilo,” koja takođe učestvuje u protestima, izaziva nasilje. A neki demonstranti tvrde da vlada plaća ljudima da podstiču nasilje, kako bi vlasti mogle da vrše represiju nad opozicijom, što zvanični krugovi negiraju. Prostor za kompromis je sve uži, tvrdi Endrju Vilson sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
“Vlasti su ušančene. Neki žele da se protesti traju, bez obzira na okolnosti. Izbori treba da se održe u februaru, 2015. Pripadnici opozicija ne veruju da će ikada biti pošteni, pa se stoga i pitaju ‘šta ima da čekamo, što ne bi protestovali odmah?’”
Protesti su izbili u novembru, pošto je Ukrajina odustala od potpisivanja Soporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Umesto toga, predsednik Viktor Janukovič potpisao je energetski ugovor sa Rusijom, koja je Ukrajini dodelila i ogroman zajam za otplatu dugova. Spor u vezi sa tim u kom smeru zemlja treba da se kreće, ka Istoku i Rusiji ili ka Zapadu, podelila je Ukrajince, kaže Orisija Lucevič iz Četam Hausa.
“Budućnost će odrediti ona strana koja bude najistrajnija. Za mene kao posmatrača, istočni deo Ukrajine bio je do sada samo pasivni posmatrač”.
Evropska unija upozorila je vlasti u Kijevu da zaustave nasilje, dok je Rusija optužila Brisel i Vašington da se mešaju u unutrašnja pitanja Ukrajine. Uprkos novim zakonskim merama, opozicija se sinoć ponovo okupila na trgu Majdan u Kijevu. Analitičari smatraju da je sa prvim ubistvima demonstranata otvoreno novo poglavlje ukrajinske krize, u kojoj ne popušta nijedna strana.