Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je da je "ruska čizma" na tlu njegove zemlje, nakon što je ukrajinska vlada saopštila da se jugoistočni pogranični grad Novoazovsk nalazi pod kontrolom ruske vojske. Jacenjuk je izjavio da je Moskva uputila u region oklopna vozila, tenkove i vojnike.
Zvanični Kijev je zatražio vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN da bi se razmotrila ta situacija.
NATO će sutra održati vanrednu sednicu posvećenu Ukrajini. Jedan zvaničnik NATO-a u četvrtak je potvrdio za Glas Amerike da savez veruje da u istočnoj Ukrajini operiše oko hiljadu ruskih vojnika. Zvaničnik, koji je želeo da ostane neimenovan, kaže da NATO takodje veruje da Rusija ima "ofanzivne" snage od više od 20,000 vojnika duž granice.
Ukrajinski Savet za bezbednost i odbranu navodi da su ruska oklopna vozila opkolila Novoazovsk a da su ruski vojnici takodje zauzeli nekoliko okolnih sela. Međutim, ruski ambasador u OEBS-u, Andrej Kelin izjavio je da nijedan ruski vojnik nije prešao u Ukrajinu.
Na sastanku kabineta u Kijevu, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je istakao da se situacija u istočnoj Ukrajini, prema izveštajima, očigledno pogoršava.
"Rusija je poslala izvestan broj oklopnih vozila, tenkova i vojnika. Možemo da potvrdimo da je ruska čizma na tlu Ukrajine. Ukrajinske snage mogu da se nose sa gerilcima koje predvode Rusi, ali je nama izuzetno teško da se borimo protiv Rusije i njene vojske.”
Jacenjuk je pozvao EU i SAD da pooštre sankcije Rusiji dok ne povuče svoje vojnike i oružje.
Novinska agencija Rojters danas je objavila fotografije na kojima se, kako navodi, vidi vojna kolona u blizini ukrajinske granice.
U sredu, vodja proruskih pobunjenika u istočnom gradu Donjecku, Aleksandar Zaharčenko, rekao je novinarima da nije nikakva novost da se ruski vojnici bore u Ukrajini.
"U Kijevu i na Zapadu se ponovo priča o ruskoj vojnoj invaziji da bi se nekako opravdali masovni porazi koje je ukrajinska vojska pretrpela proteklih meseci. Nikada nismo krili da je medju nama veliki broj Rusa. Bez njih bi nam bilo daleko teže da se borimo.”
Predsednik Petro Porošenko danas je preko ukrajinske televizije saopštio da je otkazao posetu Turskoj zbog nove krize.
"Sazvaću sastanak Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu gde ćemo razviti plan akcije u skladu sa promenom situacije. Iniciraćemo organizovanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija gde svet mora da razgovara o pogoršanju situacije u Ukrajini.”
Ambasador Ukrajine u OEBS-u, Ihor Prokopčuk, optužio je Moskvu za “direktnu invaziju”. On je govorio u Beču gde su se članice OEBS-a okupile na specijalnom sastanku posvećenom dešavanjima u Ukrajini. Američka misija u OEBS-u putem Tvitera je saoštila da će “ruski prestupi” u Ukrajini biti na vrhu dnevnog reda.
Portparol Stejt Departmenta Džen Psaki istakla je da je Rusija poslala u istočnu Ukrajinu novo oružje uključujući tenkove i raketne bacače.
"Ti upadi nagoveštavaju da je u Donjecku i Lugansku u toku kontraofanziva kojom diriguje Rusija. To nas veoma zabrinjava. Takodje nas brine nespremnost ruske vlade da kaže istinu, čak i kada se njeni vojnici nadju 30 milja unutar ukrajinske teritorije.”
Analitičar Stiven Pajfer kaže za Glas Amerike da je jasno da Rusija nije odustala od teritorijalnih ambicija u Ukrajini.
"Rusi imaju previše sredstava na raspolaganju – vojna sredstva, ekonomska i energetska, da destabilizuju Ukrajinu i otežaju joj život. Ako Ukrajina želi da se vrati normalnijem životu, mora da se pronadje rešenje koje će Ruse navesti da odstupe i predstanu da im stvaraju probleme.”
Pajfer kaže da pritisak Zapada može da doprinese da Rusija prihvati takvo rešenje. Medjutim, bivši švedski diplomata Anders Aslund, sada ekonomski konsultant u Vašingtonu, smatra da je potrebno mnogo vremena da bi sankcije bile delotvorne. On je izjavio za Glas Amerike da se predsednik Putin suočava sa problemima kod kuće, gde su počele da pristižu vreće sa telima vojnika poginulih u istočnoj Ukrajini.
"Majke vojnika danas su sastavile listu od 400 ruskih žrtava, poginulih i ranjenih vojnika. Postoji zabrinutost kako će oni biti tretirani, s obzirom da se zvanično ne vodi rat. Privilegije i tretman vojnika su važno pitanje, u Rusiji naročito. To bi moglo da se pretvori u krupan problem, danas smo u Rusiji imali naslov u medijima – “Da li smo u ratu?”
Aslund kaže da se svaki predsednik koji ne može da odgovori na to pitanje nalazi na klimavom terenu.