Generalni sekretar Ujedinjenih nacija rekao je u petak da je, 25 godina nakon što je zahtevana akcija na značajnoj konferenciji u Pekingu, napredak po pitanju prava žena zastao, pa se čak i preokrenuo.
"Neke zemlje preokrenule su unazad zakone koji štite žene od nasilja; druge su ograničile građanski prostor; neke i dalje sprovode ekonomske i imigracione politike koje su indirektno diskriminatorske prema ženama", upozorio je Antonio Gutereš na skupu organizovanom pre Međunarodnog dana žena, koji pada u nedelju.
Gutereš je rekao u sali Generalne skupštine UN, pune diplomata, aktivista, žena i devojaka, da trendovi protiv rodne ravnopravnosti narastaju u nekim zemljama.
"Moramo da uzvratimo na to uzvraćanje", rekao je on. "Ne možemo da odustanemo; odbijamo da se povučemo sa prostora koji smo osvojili".
U izveštaju, UN kažu da su muškarci i dalje preovlađujuće drže izborne pozicije, da prave više novca i imaju bolji pristup poslovima i obrazovanju.
Društvene prepreke
Uz to, žene u mnogim delovima sveta i dalje pokušavaju da prevaziđu društvene prepreke, uključujući i maloletničke brakove, nepismenost, porodično nasilje i izostanak mogućnosti planiranja porodice. Ruralne i autohtone žene suočavaju se sa još većim preprekama, uz diskriminaciju i dublje siromaštvo.
Genralni sekretar bio je u društvu nekoliko žena, uključujući i najmlađu premijerku na svetu, Sanu Marin iz Finske. Ona ima 34 godine i predvodi koalicionu vladu koju čini pet partija, predvođenih ženama.
Finska je lider u sprovođenju ravnopravnosti polova već decenijama, uključujući i to što je to zemlja koja je prva garantovala ženama puna politička prava - i da glasaju, i da budu izabrane na funkcije.
"Promene se ne događaju preko noći", rekla je Marin. "Morali smo da iskoristimo resurse celog društva, jer jednostavno nismo mogli da zanemarimo polovinu stanovništva".
Ona je rekla da su politike koje su podržavajuće prema porodice, poput plaćenog porodiljskog odustva, javno finansirane dečje zaštite i čak besplatnih škola, igrale značajnu ulogu u ostvarenju jednakosti polova. Ona je napomenula da su mnoge od tih politika usvojile narodne poslanice.
"Tvrdim da je najbolji način da se dobiju rodno transformacione politike, imati više žena na visokim pozicijama odlučivanja", rekla je ona.
"Dotakle smo živac"
Aktivistička veteranka i spisateljica Šarlog Banč rekla je da postoji jasan razlog za odstupanje od postignuća koje su žene ostvarile.
"Zato što smo dotakle živac; dodirnule smo mogućnost ostvarivanja društvenih promena", rekla je ona.
Mnoge feministkinje fokusirane su na potiskivanje ženskih reproduktivnih i seksualnih prava, posebno žena u nekim zapadnim državama, uključujući i Sjedinjene Države.
"To je povratna reakcija kroz koju se shvata da je kontrola naših tela od suštinskog značaja za prihvatanje naše moći da budemo deo tih promena", rekla je ona.
Laureatkinja Nobelove nagrade, Lemah Gbovi iz Liberije, zahtevala je od vlada da se pomagnu iza regoričkog zalaganja za ženska prava i da preduzmu realne akcije koje bi dovele do promena.
"Naša prava ne treba samo da budu važna tokom sezone izbora; ona bi trebala da budu važna sve vreme", rekla je Gbovi.