Linkovi

U Srbiji kaznena politika preoštra, zatvori prenatrpani, stopa kriminaliteta ne pada


Predstavljanje izveštaja "Podrška primeni alternativnih sankcija i mera u Srbiji" u beogradskom Medija centru, 11. februara 2019. (Foto: Medija centar Beograd)

Iako najveći broj kazni koje se izriču čine uslovne, sveukupno kaznena politika Republike Srbije izuzetno stroga, jer počiva na velikom broju zatvorskih kazni, mahom kratkotrajnih. Alternativne kazne retko se primenjuju, pa su zatvori u Srbiji od 2005. godine prenaseljeni, zbog čega se ugrožava obaveza države da humano postupa. Istovremeno, u zatvorima se nalazi čak 70 povratnika, rekao je Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava na konferenciji u Beogradu.

Kako je rekao na predstavljanju izveštaja "Podrška primeni alternativnih sankcija i mera u Srbiji" u beogradskom Medija centru, u nekim kazneno-popravnim institucijama u Srbiji boravi dvostruko više osuđenika nego za koliko su ti objekti građeni, i u takvim uslovima, kaže Kovačević, svrha kazne da se učinilac popravi može biti "bačena u vodu".

Ljudi koji rade u zatvorskim ustanovama su preopterećeni, nastavio je Kovačević naveo primer da u zatvoru u Sremskoj Mitrovici jedan službenik radi sa 120 ljudi.

Nikola Kovačević, Beogradski centar za ljudska prava
Nikola Kovačević, Beogradski centar za ljudska prava

Kao primer, on je naveo slučaj Holandije, koje je 70-tih godina prošlog veka pokušala da suzbije kriminal oštrim zakonskim kaznama, ali se posle 20 godina pokazalo da stopa kriminaliteta nije pala za te dve decenije.

Nakon široke rasprava u društvu, prešlo se na veću primenu alternativnih kaznenih mera, koje za cilj imaju da počinilac ostane u zajednici, da mu se pomogne da nađe posao, da reši problem sa drogom i alkoholom ukoliko ga ima. Za deset godina, stopa kriminaliteta je smanjena za 30 odsto, a zatvorska populacija je prepolovnjena, pa su zatvore počeli da izdaju na korišćenje susednoj Belgiji, istakao je Kovačević.

Na pitanje zbog čega se sada u Srbiji pokušava sa pooštravanjem kazni koje su već oštre, Kovačević je rekao da je u pitanju populizam, jer svi podaci govore suprotno od retributivne kaznene politike, koja nikada nije postigla glavnu komponetu kažnjanja, a to je smanjenje stope kriminaliteta".

Prema podacima koje je izneo, stopa kriminaliteta u Srbiji je u poslednjih 10 godina bila konstantna, bez obzira na to kakva je kaznena politika. "U proseku na godišnjem nivou se u Srbiji podnese oko 90.000 krivičnih prijava, a u 70 odsto slučajeva u kojima je izrečena kazna zatvora, mogla da bude izrečena i kazna kućnog zatvora", rekao je Kovačević i dodao da bi problem sa prenaseljenim zatvorima mogao bi da se reši u roku od dve godine, ako bi se postigao društveni konsenzus da se više ne izriču kratkotrajne kazne zatvora.

Sudija Apelacionog suda u Nišu Dijana Janković ocenula da je najveća predrastuda stav da se alternativni načini kažnjavanja shvataju kao privilegija. Glavna svrha takvih kazni je da se na human načim kazne izvršioci lakših krivičnih dela kako bi, bez većih posledica, ponovo bili prihvaćeni u društvu.

Ona je rekla da statistički podaci izveštaja takođe ukazuju i ne nedovoljnu primenu alternativnih sankcija u Srbiji, ali da to nije samo problem sudova koji izriču kazne, već i nedostatak tehničkih uslova za akdekvatan nadzor osoba koje na taj način služe kaznu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG