Više od decenije, Erdogan dominira turskom politikom, insistirajući da je lider islamskog sveta i vraća Tursku u položaj, koji je zauzimala za vreme Otomanskog Carstva. Protivnici ga optužuju da je ima preveliki udeo u vlasti i da se previše obogatio, dok zemlju gura u diktaturu. Na predstojećim izborima, partija koju je osnovao, pokušaće da osvoji većinu u parlamentu, bez koje je ostala na izborima u junu. I mada njegovo ime ne nalazi na glasačkim lističima, Erdogan će svakako biti dominanatna figura na ovim izborima.
Na ulicama u društveno-konzervativnom delu Istanbula Kasimpasi živi radnička klasa. Tu se oblikovao i Erdogan, koji je postao najuticajnija ličnost Turske u poslednjih nekoliko decenija.
Erdogan je dolazio u berbernicu Jašara Ajhan, koju je pre njega držao njegov otac
„Iz istog smo sela, kao i poštovani predsednik, koga mnogo volim“.
Turski predsednik ne dolazi tako često kao pre, ali nikad nije izgubio vezu sa svojim korenima. Ajhan je presrećan zbog toga što je neko koga smatra starijim bratom, postigao toliko mnogo.
„Zaista, tada nismo mogli ni da pomislimo da bi Erdogan jednog dana mogao da postane predsednik. Verovali smo da bi mogao da postane gradonačelnik ili premijer, ali nikad predsednik. Šarm, držanje, ponašanje, i uspešnost pokazivali su neki potencijal, ali ovo nismo mogli ni da zamislimo“., priča Erdoganov berberin, Jašar Ajhan.
Na ovim ulicama, Erdogan je jedno vreme prodavao hleb. One su ga učinile snažnijim, što mu je pomoglo da zadrži vrednosti običnih religioznih i ponosnih ljudi i sledi taj san da Tursku ponovo učini velikom.
„Erdogan je u susštini odrastao na ulici. Kao političar je robustan, mišićav, ubistven, ne preza ni od čega, ratoboran je i voli sučeljavanja. To je politika koju Erdogan razume, oseća i sprovodi“., kaže Fadi Hakura iz Čatam Hausa.
Erdogan je pokrenuo ogromne infrastrukturne projekte, kao što su nove linije podzemne železnice i novi viseći most preko Bosforskog moreuza. Od kada je na vlasti, ekonomija je zabeležila veliki rast, uz godišnje stope blizu devet odsto.
Međutim, usled usporavanja privrede, smanjila se i podrška. Kritičari ukazuju da je nekada pragmatični Erdogan postao neko ko ne dozvoljava da ga kritikuju. Onda su usledili obračun sa medijima i polarizacija.
U delu grada u kojem je Erdogan nekada živeo podignut je stadion, koji nosi njegovo ime, dok predsednik Turske i dalje ima imidž nekada vrlo nezgodnog poluprofesionalnog fudbalera. Predstojeći izbori pokazaće da li je Erdogan i dalje tako snažan, kao što sam veruje.*