Linkovi

Trećina vesti o EU, SAD i Rusiji bez navedenog izvora


Učesnici konferencije "Da li gubimo bitku sa dezinformacijama".

Više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji, su bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije - pokazala je regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna.

Na konferenciji "Da li gubimo bitku sa dezinformacijama", koja je održana u četvrtak u Beogradu, ukazano je da je u Makedoniji najveći procenat medijskih objava, dok je u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini značajno niži broj objava bez navođenja citata.

Otvarajući skup o dezinformacijama, direktorka Crte Vukosava Crnjanski je istakla da je za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije, a da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana:

"Ono što bih takođe volela da poručim odavde jeste da novinari ne smeju da budu sami u ovoj borbi protiv dezinformacija, da je pitanje odgovornosti i na građanima, na institucijama, ali svakako svi zajedno možemo da se borimo protiv nečega što nije novo, ali su posledice i brzina širenja dezinformacija ozbiljne. I na kraju krajeva, su naterale mnoge da počnu danas mnogo više o ovoj temi da govore i da se bave njome", istakla je Crnjanski.

Kako je rečeno na konferenciji, karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da se one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje.

To je prvi indikator, ocenio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte:

"Dakle, govorimo o posmatranju od samo mesec dana i vidimo da u Makedoniji imamo 43, dakle skoro 50 odsto članaka koji nemaju imenovane izvore, dok Srbija prednjači u člancima koji su u potpunosti bez izvora", naglasio je Nedeljkov.

Istraživanje Crte je pokazalo i da zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava.

U Srbiji o EU dominira neutralni sadržaj, pa se o pregovaranjima i otvaranju poglavlja se izveštava puko, tehnički. Pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava o EU značajno je niže u Srbiji u odnosu na ostale države i gotovo je jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji. Takođe, medijske objave u Srbiji su najviše pozitivne prema Rusiji, a dok se o NATO izveštava negativno.

XS
SM
MD
LG