Linkovi

Tramp i klima: promene uz otpor


Demonstranti u kostimima polarnih medveda i Donalda Trampa na protestu pred samit UN o klimatskim promenama u Bonu, novembar 2017.

Donald Tramp vodio je predsedničku kampanju kao pristalica fosilnih goriva i skeptik što se tiče klimatskih promena, a njegova politika sprovođena tokom ove prve godine mandata godine odražava te stavove.

Među prvim potezima koje je napravio kada je preuzeo predsednički položaj, Donald Tramp je oživeo dva naftovoda, čiju izgradnju je predsednik Obama zaustavio. To je bio uvodni korak u novu doktrinu energetske dominacije, za koju Tramp tvrdi da štiti nacionionalnu bezbednost.

“Više od 40 godina, Amerika je ranjiva prema stranim režimima, koji su energiju koristili kao ekonomsko oružje”, rekao je Tramp.

Ipak, nove tehnologije pretvorile su SAD iz glavnog uvoznika, u glavnog izvoznika. Cilj predsednika Trampa je da to u potpunosti iskoristi. Odlučio je da dozvoli da se na javnim zemljištima traže ugalj, nafta i prirodni gas, ublaži regulative koje se tiču proizvodnje energije i ukine pravila usmerena na borbu protiv klimatskih promena. U to ulazi i poništavanje pravila predsednika Obame o smanjenju emisije štetnih gasova iz termoelektrana.

“Verovatno nijedna druga regulacija ne preti rudarima, radnicima u energetskoj industriji i kompanijama više od ovog razarajućeg napada na američku industriju”.

Ipak, kritičari kažu da je većina država na putu da ostvari regulativne ciljeve, a da pritom ne unište svoju industriju. Oni takođe dovode u pitanje Trampove razloge za povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Ovaj sporazum manje se bavi klimatskim promenama, a više interesom drugih zemalja, čiji je cilj da steknu finansijsku prednost u odnosu na SAD”.

U međuvremenu, izgleda da će 2017. godina biti jedna od tri najtoplije godine ikada zabeležene. Naučnici pronalaze sve više dokaza o klimatskim promenama u talasima vrelih dana, olujama I drugim ekstremnim vremenskim uslovima. Kritičari smatraju da su Trampovi napori usmereni u pogrešnom smeru. Nikolas Bjanko iz Instituta za svetske resurse ističe da se mnogi pokušaji ove administracije da ukine određene regulative osporavaju na sudu.

“Još nisu uspeli. A tokom sledeće godine svakako možemo očekivati da vidimo otpor”.

Otpor iz gradova, država i kompanija, na primer. Bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg kopredsedava nekim od tih grupa, koje predstavljaju približno polovinu američke ekonomije i obavezale su se da će Amerika ispuniti ciljeve u vezi sa emisijom štetnih gasova, uprkos Trampovim odlukama.

“Amerikancima nije potreban Vašington da bi ispunio posvećenost Pariskom sporazumu i Amerikanci neće dozvoliti Vašingtonu da im stoji na putu ispunjenja tog cilja”.

A smanjenje emisije štetnih gasova sve je jeftinije, s obzirom da cene solarne i energije vetra sve više padaju. Obnovljivi izvori energije konkurentni su fosilnim gorivima u nekim delovima zemlje. Ipak, Trampova administracija predložila je promenu pravila, u korist upotrebe uglja na tržištima električne energije. Šef Agencije za zaštitu životne sredine Skot Pruit planira da i sam pokrene raspravu o klimatskim promenama.

“Verujem da je mogućnost preciznog merenja ljudskog uticaja na klimu tema koja iziskuje dalju raspravu”.

Međutim, vodeća svetska naučna društva zaključila su da je ljudska aktivnost glavni razlog za klimatske promene. Bjanko primećuje da je Pruitov stav suprotan.

“To je vrlo zabrinjavajuće razmišljanje, za Agenciju za zaštitu životne sredine, čiji je cilj da zaštiti javno zdravlje”.

Godina se završava požarima koji besne u Kaliforniji, kojih će kako se predviđa zbog klimatskih promena biti sve više. U međuvremenu borba u vezi sa politikom o klimatskim promenama nastavlja da besni širom zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG