Terzić: “Sadašnji problemi su više političke i pravne nego ekonomske prirode. Južnim tokom se predvidja isporuka ruskog prirodnog gasa do Bugarske i dalje, ali pitanje je da li će gasovod koji dodje do Bugarske biti u skladu sa propisima EU. Naime, da li će Bugarska biti smatrana za punkt za distribuciju ili će se smatrati izvornom lokacijom.
Ruska vlada je zauzela stav da su drugi gasovodi prema Evropi tretirani kao uvozni gasovodi i da kao takvi, prilikom ulaska u odnosnu zemlju, nisu predmet propisa EU, sve dok gasovod ne dopre do teritorije EU. S druge strane, EU je zauzela stav da kada gasovod dodje do Bugarske, kao članice Unije, on postaje predmet propisa Unije, kojima se zahteva otvoren pristup tom objektu za druge korisnike. Ovo pitanje je sada pred sudom Svetske trgovinske organizacije, gde će EU predstaviti svoj slučaj, a Rusija svoj.
Druga kritika se odnosi na ugovor koji je Bugarska sklopila sa konzorcijumom gradjevinskih kompanija, koje nisu ispoštovale propise EU. Dakle, u pitanju su najmanje dve ili tri različite procedure i interpretacije koje se razmatraju u skladu sa različitikm delovima i aspektima zakona EU.”
Glas Amerike: Kako bi ova kontroverza i navodno protivljenje EU izgradnji Južnog toka mogli da se odraze na Srbiju?
Terzić: “Srbija pozdravlja izgradnju Južnog toka jer će imati velike ekonomske koristi od toga, od tranzitnih tarifa, uskladištenja gasa, pristupa novim zalihama gasa, itd. Drugim rečima, koristi od izgradnje Južnog toka bi bile velike za Srbiju, a ako do toga ne dodje, Beograd će se naći u ranijoj poziciji, odnosno naći će na kraju gasovoda sa veoma velikim cenama za gas.”
Glas Amerike: Kakav stav bi Srbija trebalo da zauzme u vezi sa Južnim tokom i problemima oko njega?
Terzić: “Srbija je potpisala sporazume u vezi sa izgradnjom dela gasovoda koji bi prolazio preko njene teritorije i u vezi sa tim pozajmila sredstva za njegovu izgradnju. Pored toga, Srbija nije članica Evropske unije i saopštila je da neće biti umešana u ukrajinski spor, podržava suvernitet te zemlje, ali neće zavoditi sankcije Rusiji. Mislim da je to razumna pozicija Beograda. Naravno, ovo je delikatna situacija za Srbiju, koja nije veliki igrač u proizvodnji ili transportu prirodnog gasa, niti je velika ekonomska sila, ali bi, nažalost, na kraju mogla bi da bude žrtva krajnjeg rezultata ovog procesa.”
Glas Amerike: Šta biste mogli da nam kažete o novom podmorskom nalazištu prirodnog gasa u blizini Kipra?
Terzić: U zapadnoj Evropi se puno govori o novom izvoru prirodnog gasa, koji bi snabdevao stari kontinent. Neki krugovi u zapadnoj Evropi ne žele da se izgradi Južni tok pošto bi se time samo nastavila zavisnost Evrope od ruskog gasa. Sada ruski gas stiže preko Severnog toka putem gasovoda preko teritorije Poljske. Dakle, cilj Južnog toka je da se omogući novi gasovod, mada je ipak i dalje reč o ruskom gasu.
Neke evropske zemlje ne žele veće ili dodatne isporuke ruskog gasa, već bi više želele da nove zalihe gasa stižu iz drugih izvora. Očigledan novi izvor bi mogla da budu novootrkivena dva gasna polja u Sredozemnom moru, izmedju Kipra i Izraela.
Medjutim, pravo pitanje je koliko bi koštala izgradnja podmorskog gasovoda, ili pretvaranje gasa u tečno stanje, uključujući transport, ili cena dodatnog gasovoda u Grčkoj. Eksploatacija tih novih nalazišta je dugročna solucija. Kratkoročno i najefikasnije dodatno snabdevanje Evropske unije gasom u ovom trenutku bila bi izgradnja Južnog toka.“
Ruska vlada je zauzela stav da su drugi gasovodi prema Evropi tretirani kao uvozni gasovodi i da kao takvi, prilikom ulaska u odnosnu zemlju, nisu predmet propisa EU, sve dok gasovod ne dopre do teritorije EU. S druge strane, EU je zauzela stav da kada gasovod dodje do Bugarske, kao članice Unije, on postaje predmet propisa Unije, kojima se zahteva otvoren pristup tom objektu za druge korisnike. Ovo pitanje je sada pred sudom Svetske trgovinske organizacije, gde će EU predstaviti svoj slučaj, a Rusija svoj.
Druga kritika se odnosi na ugovor koji je Bugarska sklopila sa konzorcijumom gradjevinskih kompanija, koje nisu ispoštovale propise EU. Dakle, u pitanju su najmanje dve ili tri različite procedure i interpretacije koje se razmatraju u skladu sa različitikm delovima i aspektima zakona EU.”
Glas Amerike: Kako bi ova kontroverza i navodno protivljenje EU izgradnji Južnog toka mogli da se odraze na Srbiju?
Terzić: “Srbija pozdravlja izgradnju Južnog toka jer će imati velike ekonomske koristi od toga, od tranzitnih tarifa, uskladištenja gasa, pristupa novim zalihama gasa, itd. Drugim rečima, koristi od izgradnje Južnog toka bi bile velike za Srbiju, a ako do toga ne dodje, Beograd će se naći u ranijoj poziciji, odnosno naći će na kraju gasovoda sa veoma velikim cenama za gas.”
Glas Amerike: Kakav stav bi Srbija trebalo da zauzme u vezi sa Južnim tokom i problemima oko njega?
Terzić: “Srbija je potpisala sporazume u vezi sa izgradnjom dela gasovoda koji bi prolazio preko njene teritorije i u vezi sa tim pozajmila sredstva za njegovu izgradnju. Pored toga, Srbija nije članica Evropske unije i saopštila je da neće biti umešana u ukrajinski spor, podržava suvernitet te zemlje, ali neće zavoditi sankcije Rusiji. Mislim da je to razumna pozicija Beograda. Naravno, ovo je delikatna situacija za Srbiju, koja nije veliki igrač u proizvodnji ili transportu prirodnog gasa, niti je velika ekonomska sila, ali bi, nažalost, na kraju mogla bi da bude žrtva krajnjeg rezultata ovog procesa.”
Glas Amerike: Šta biste mogli da nam kažete o novom podmorskom nalazištu prirodnog gasa u blizini Kipra?
Terzić: U zapadnoj Evropi se puno govori o novom izvoru prirodnog gasa, koji bi snabdevao stari kontinent. Neki krugovi u zapadnoj Evropi ne žele da se izgradi Južni tok pošto bi se time samo nastavila zavisnost Evrope od ruskog gasa. Sada ruski gas stiže preko Severnog toka putem gasovoda preko teritorije Poljske. Dakle, cilj Južnog toka je da se omogući novi gasovod, mada je ipak i dalje reč o ruskom gasu.
Neke evropske zemlje ne žele veće ili dodatne isporuke ruskog gasa, već bi više želele da nove zalihe gasa stižu iz drugih izvora. Očigledan novi izvor bi mogla da budu novootrkivena dva gasna polja u Sredozemnom moru, izmedju Kipra i Izraela.
Medjutim, pravo pitanje je koliko bi koštala izgradnja podmorskog gasovoda, ili pretvaranje gasa u tečno stanje, uključujući transport, ili cena dodatnog gasovoda u Grčkoj. Eksploatacija tih novih nalazišta je dugročna solucija. Kratkoročno i najefikasnije dodatno snabdevanje Evropske unije gasom u ovom trenutku bila bi izgradnja Južnog toka.“
