Posle ruske aneksije Krima ranije ove godine, zabrinutost za budućnost krimskih Tatara je u porastu. Uprkos obećanjima da će biti uključeni u zajednicu, tatarski lideri kažu da se njihova manjinska zajednica suočava sa progonom.
Krimski Tatari kažu da su izloženi napadima. Proteklih nedelja maskirani pripadnici bezbednosnih snaga, u regionu koji je sad pod kontrolom Rusije, upadali su Medžlis, skupštinu krimske manjine Tatara.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nil Mušnijek je tokom nedavne posete Krimu izrazio zabrinutost .
"Navodno su tražili oružje ili takozvanu ekstremističku literaturu. Krimski Tatari u novije vreme nisu ni nasilni niti su ekstremisti, tako da su ti upadi suvišni i trebalo bi da prestanu."
Ne radi se samo o racijama. Ljudi nestaju. Više od deset tatarskih aktivista je nestalo od aneksije.
"Oni na vlasti kažu ‘Ne znamo gde su’…u principu, oni koji su nestali, ne mogu da se pronađu", kaže Mustafa Džemilev, bivši predsednik skupštine krimskih Tatara.
Jedan od tih “nestalih” - Edem Asanov – nedavno je pronađen mrtav.
Džemilev tvrdi da je motiv političke prirode.
"Oni imaju dva cilja. Prvi je da uklone najaktivnije krimske Tatare, a drugo i najvažnije , po mom mišljenju, jeste da narodu žele da uteraju strah u kosti od vlasti, tako da ne pokušava da brani svoja prava".
Tatari koji žive na Krimu su muslimani i samim tim su verska manjina u regionu. Oni su u ogromnom broju bili protiv pripajanja Rusiji ranije ove godine. Zbog masovnih raseljavanja Tatara u vreme Sovjetskog Saveza, kod onih Tatara, koji su proteklih decenija uspeli da se vrate, prisutno je duboko nepoverenje prema Moskvi.
Ruski zvaničnici u Vašingtonu nisu bili dostupni za komentar, ali predsednik Vladimir Putin tvrdi da je odgovorio na strahovanja tako što je – kako se izrazio – “rehabilitovao” krimske Tatare, ubrzo pošto je Krimsko poluostrvo vraćeno pod kontrolu Moskve.
Pa ipak, hiljade Tatara su se odselile posle aneksije i nastanili u zapadnom delu Ukrajine, koju smatraju svojom istinskom post-sovjetskom otadžbinom.
Međutim oni koji su ostali i pokušavaju da sačuvaju zemlju svojih predaka ,sve glasnije pozivaju na veće sankcije Rusiji, ne bi li Moskva ublažila ono što nazivaju “političkom represijom”.
