Novinar Glasa Amerike Henri Ridžvel početkom meseca boravio je u Berlinu i ponovo obišao te izbeglice, koji pokušavaju da započnu novi život u sred evropske izbegličke krize.
Prošlo je skoro godinu dana od kako su se braća Abualnar i njihovi prijatelji ukrcali na pretrpan ribarski brodić na obali Libije. Preživeli su zahvaljujući italijanskoj obalskoj straži.
Naš dopisnik je u Milanu u Italiji prvi put upoznao mlade izbeglice – promrzle i uplašene, sa neizvesnom budućnošću na putu ka Berlinu.
Posle devet meseci, oni su dobili azil u Nemačkoj, a većina njih i dalje živi u izbegličkim kampovima. Baha, jedan od prijatelja, nalazi se u kampu nadomak Berlina u industrijskoj oblasti gde su nekada boravili nemački zarobljenici iz istočnog Berlina, koji su bežali od komunističkog režima.
“Kada sam tek stigao u Berlin imao sam strategiju kako da započnem svoj život ovde. Hteo sam da počnem da radim kao nastavnik ili da nastavim studije na fakultetu ili da radim nešto drugo. Sada sam malo izgubljen. Ne znam šta da radim”.
Baha očajnički želi da ode iz kampa i da nađe svoj stan. Međutim, on kaže da stanodavci u Berlinu odbijaju da izdaju stanove izbeglicama.
“Nemam šta drugo da radim. Idem u školu, onda se vratim ovde u Vonhajm ili idem da tražim stan. Ili da tražim novi posao. Na žalost, do sada nisam ništa pronašao”.
Baha i njegovi prijatelji su na bezbednom i imaju krov nad glavom, ali oni su morali da odlože snove o započinjanju novog života dok se Nemačka bori sa ogromnim brojem migranata.
Oni beže od sve brutalnijeg građanskog rata. Baha kaže da mu je izuzetno teško da gleda šta se dešava kod kuće.
“Izgubio sam oca i brata. Takođe sam izgubio strica i još dvoje rođaka u ratu. Vrlo mi je teško da uspostavim komunikaciju sa mojom porodicom zbog tamošnje situacije i ponekad se plašim da će da mi saopšte još neku lošu vest, kao što je bio slučaj sa ocem i bratom”.
Prjateljstvo Bahe i Hijata počelo je u pustinjama Libije i na Sredozemnom moru. Njih dvojica idu da se nađu sa najmlađim članom grupe prijatelja, koji je uspeo da preživi opasno putovanje – Hijatovim najmlađim bratom Huseinom.
Uz pomoć oca, koji već duže živi u Berlinu, i svoje braće, Hijat Abualnar je imao više sreće.
“Dobio sam novi posao sa mojim ocem, u jednom arapskom restoranu, koji se zove Kana. Učim nemački jezik, a imam i novu sobu u hostelu”.
Hijat je čak upoznao nemačku kancelarku Angelu Merkel na jednom događaju za dobrodošlicu izbeglicama u Berlinu.
“Za mene ona je majka Tereza. Zašto? Jer mi je otvorila vrata”.
Hijatu međutim nešto ipak nedostaje – njegova majka koja se nalazi u Turskoj i ne može da dobije nemačku vizu. Osim toga, ona je slaba i ne može da prati svoje sinove.
Ovi mladići su bezbedni, ali njihova potraga za novom budućnošću je daleko od kraja.