Pošto su Rusija i Kina sprečile usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje gušenje protesta u Siriji, izgledi za brzo rešenje sukoba deluju sumorno. Predsednik Bašar al-Asad međutim može da računa na podršku još nekih važnih igrača u regionu s obzirom na složenu istoriju i saveze na Bliskom istoku, koji utiču na reagovanje na sirijsku pobunu.
Sirijski demonstranti na ulicama Damaska pale zastave Irana, Rusije i Kine – saveznika Sirijske vlade. Pobuna se pokazuje kao duga i surova; analitičari kažu da je Sirijska vlada izvukla pouke iz celog arapskog sveta.
"Režim u Siriji se prilagođava, izvlači pouke iz libijskog iskustva i podešava svoje reagovanje tako da bude brutalno, ali ne previše upadljivo i da se o tome ne govori otvoreno. Uzeti veliku batinu, ali govoriti meko. Vlast gleda na zemlje kao što je Egipat, koji je napravio kompromis sa opozicijom i zaključuje da ako prvo napravite kompromis, drugo će biti da izgubite sve", objašnjava Pol Salem iz Karnegijevog Centra za bliski istok u Bejrutu.
Postoje lekcije i u obližnjem Libanu, u kojem je 1970-ih i ’80-ih besneo građanski rat. Kao i Liban, Sirija ima nekoliko vera – sunite i šiite, alavite - kojima pripadaju predsednik Bašar al-Asad i veći deo vladajuće klase - zajednio sa hrišćanima i drugima. Bejrut, u kojem živi deo prognane sirijske opozicije, nosi ožiljke tog surovog sukoba. To je rat koji se još dobro pamti u Siriji, kaže Pol Salem.
"Oni su iskoristili lekcije na obrnut način. Režim praktično preti sirijskom narodu da će – ako obori režim – imati građanski rat.“
Sa istočne strane, Sirija može da računa na Iran kao svog glavnog saveznika. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad neprekidno kritikuje arapske zemlje zbog toga što vrše pritisak na Siriju da prekine gušenje bunta.
"Jedan od gorkih i naravno besmislenih scenarija je to što se u našem regionu neki lideri, koji nemaju nikakvu ideju o izborima i slobodi u svojoj kulturi, okupljaju i žele da izdaju dekrete o slobodi i demokratiji za Siriju", kaže iranski predsednik, Mahmud Ahmadinedžad.
Uz određenu regionalnu podršku, međunarodnoj zajednici neće biti lako da izoluje Damask. Jedino bi nasilje višeg reda moglo da dovede do strane intervencije, kaže analitičar Salem.
"Ako se dogodi nešto dramatično i ako se mediji na Zapadu dohvate toga i izvrše uticaj na javno mnjenje, na kraju krajeva političari su političari i moraju da reaguju na raspoloženje javnosti. To je praktično ono što se u najvećoj meri dogodilo u Libiji, to je konačno ono što se dogodilo i na Kosovu.“
Za sada, analitičari kažu da međunarodne podele znače da ima malo nade u brzo rešenje konflikta u Siriji.