Dok se proteklih nedelja odvijala aneksija Krima od strane Rusije, Ukrajinci i Rusi širom sveta uglavnom su saosećali sa tom dramom i kontroverzom— u velikoj meri, ali ne i u potpunosti, u skladu sa svojom etničkom pripadnošću.
Kada su ruske trupe i paravojska već imali čvrstu kontrolu nad poluostrvom, gradjani Krima su izašli na birališta 16. marta, a lokalne vlasti su saopštile da su gradjani glasali ogromnom većinom da se odvoje od Ukrajine i pridruže Ruskoj federaciji. Većina gradjana Krima je ruskog porekla, tako da je uticaj ruske kulture i istorije snažan, a kod nekih postoji i nostalgija za Sovjetskim Savezom.
„ Ovo je tako veliki dogadjaj. Toliko sam srećna da ću skoro da zaplačem“, kaže Ljudmila, birač sa Krima.
Mnogi Rusi u inostranstvu razumeju to osećanje, uključujući i bankarsku službenicu, koja kupuje primerak londonskog nedeljnika na ruskom jeziku. Ona se predstavila samo kao Olga:
„To je pitanje ponosa; ja sam Ruskinja. Mislim da bi i ja glasala da budem sa Rusijom.“
Ona kaže da i nakon devet godina provedenih u Britaniji ...
„ Mi smo uvek verovali da je Krim deo Rusije, on pripada Rusiji. To je bio prirodan korak da se iskoristi ova prilika i da se Krim pnovo priključi Rusiji, tamo gde i pripada.“
Medjutim, to nije jedinstveno gledište medju Rusima u inostranstvu. Andrej Sidelnikov je protivnik predsednika Vladimira Putina i dobio je politički azil u Britaniji.
“Razmem te ljude, ali oni, po mom mišljenju, ne razmišljaju o budućnosti, o onome što bi moglo da usledi.”
Sidelnikov kaže da će Krim pod kontrolom Rusije izgubiti političke slobode i da će njegova ekonomija trpeti.
To mišljenje dele i ljudi u Udruženju Ukrajinaca u Britaniji. Fedir Kurlak, sin ukrajinskih emigranta, predsednik je ovog udruženja, koje je organizovalo izložbu fotografija sa nedavnih protesta u Kijevu.
“Krim je deo Ukrajine. Mi nećemo odustati od te teritorije i verujemo da će ona biti vraćena Ukrajini kojoj pripada.”
Ukrajinci u Londonu već su organizovali veliki protest zbog ruske aneksije Krima. Kurlak kaže da bi protesti mogli da budu organizovani godinama.
“Mi ovo nećemo prihvatiti, kao što nismo prihvatili da je Ukrajina deo Sovjetskog saveza.”
Razlika je u tome što većina gradjana Krima izgleda ne želi da bude oslobodjena, bar ne za sada.
Kada su ruske trupe i paravojska već imali čvrstu kontrolu nad poluostrvom, gradjani Krima su izašli na birališta 16. marta, a lokalne vlasti su saopštile da su gradjani glasali ogromnom većinom da se odvoje od Ukrajine i pridruže Ruskoj federaciji. Većina gradjana Krima je ruskog porekla, tako da je uticaj ruske kulture i istorije snažan, a kod nekih postoji i nostalgija za Sovjetskim Savezom.
„ Ovo je tako veliki dogadjaj. Toliko sam srećna da ću skoro da zaplačem“, kaže Ljudmila, birač sa Krima.
Mnogi Rusi u inostranstvu razumeju to osećanje, uključujući i bankarsku službenicu, koja kupuje primerak londonskog nedeljnika na ruskom jeziku. Ona se predstavila samo kao Olga:
„To je pitanje ponosa; ja sam Ruskinja. Mislim da bi i ja glasala da budem sa Rusijom.“
Ona kaže da i nakon devet godina provedenih u Britaniji ...
„ Mi smo uvek verovali da je Krim deo Rusije, on pripada Rusiji. To je bio prirodan korak da se iskoristi ova prilika i da se Krim pnovo priključi Rusiji, tamo gde i pripada.“
Medjutim, to nije jedinstveno gledište medju Rusima u inostranstvu. Andrej Sidelnikov je protivnik predsednika Vladimira Putina i dobio je politički azil u Britaniji.
“Razmem te ljude, ali oni, po mom mišljenju, ne razmišljaju o budućnosti, o onome što bi moglo da usledi.”
Sidelnikov kaže da će Krim pod kontrolom Rusije izgubiti političke slobode i da će njegova ekonomija trpeti.
To mišljenje dele i ljudi u Udruženju Ukrajinaca u Britaniji. Fedir Kurlak, sin ukrajinskih emigranta, predsednik je ovog udruženja, koje je organizovalo izložbu fotografija sa nedavnih protesta u Kijevu.
“Krim je deo Ukrajine. Mi nećemo odustati od te teritorije i verujemo da će ona biti vraćena Ukrajini kojoj pripada.”
Ukrajinci u Londonu već su organizovali veliki protest zbog ruske aneksije Krima. Kurlak kaže da bi protesti mogli da budu organizovani godinama.
“Mi ovo nećemo prihvatiti, kao što nismo prihvatili da je Ukrajina deo Sovjetskog saveza.”
Razlika je u tome što većina gradjana Krima izgleda ne želi da bude oslobodjena, bar ne za sada.