Poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu naišao je na prilično raznorodne komentare u Srbiji - od hvalospeva i pukog ponavljanja Vučićevih teza, do odbacivanja poziva sa argumentacijom da je neiskren, zakasneo ili da nema šta da se priča o kolevci srpstva.
Poznata po oštroj kritici aktuelne vlasti, Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, sada ocenjuje da ovaj poziv na dijalog ne treba olako odbaciti, kao i da je najnoviji potez Aleksandra Vučića posledica razgovora koje je imao sa zapadnim liderima.
"Taj poziv je odavno potreban Srbiji. Ja smatram da postoje strukture u našem društvu koje sve vreme taj dijalog u stvari pokušavaju da održe u životu, neko tinjanje tog dijaloga, da te teme održavaju u javnosti. I mislim da Vučić ima sav legitimitet sa obzirom da je on po meni prilično većinski izabran kao predsednik. A očito da je i predsednik stranke koji ima većinu u parlamentu i u Vladi da jedan takav poziv uputi."
Dijalog i normalizacija odnosa Beograda i Prištine predstavljaju glavni uslov brzog nastavka evropskih integracija. Unutrašnji dijalog o Kosovu bi mogao da olakša dijalog sa Kosovom, a sam predsednik Aleksandar Vučić ocenjuje da je vreme je da kao narod Srbi prestanu da zabijaju glavu u pesak i da pokušaju da budu realni.
"Ono što se tiče unutrašnjeg dijaloga - ja mislim da je on od izuzetnog značaja za našu zemlju. Jer, postigli mi neki dogovor ili ne, mi ćemo razbistriti svoje misli, biti mnogo objektivniji, i u budućnosti ozbiljniji i odgovorniji kada je reč o Kosovu i Metohiji."
Razlozi Vučićevog poziva na dijalog su, takođe tema o kojoj se u srpskoj javnosti dosta spekuliše - od toga da je Vučić sve već odlučio i da je poziv na dijalog samo maska da se to sakrije, do ocena da je poziv stigao prekasno, da se od opozicije traži da bude saučesnik u Vučićevoj politici i da pre unutrašnjeg dijaloga neke druge stvari moraju da se reše.
"Kada bi otvorio društveni dijalog o toleranciji u ovom društvu, o pomirenju, o pravu na drugačije mišljenje, onda bi otvorio i mogućnost da razgovaramo i o velikoj temi Kosova i Metohije.", rekao je nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Sa druge strane, Jelena Milić smatra da je odluka opozicije da ne uče-stvuje u dijalogu pogrešna i da se u kontekstu unutrašnjeg dijaloga mora sa-gledati i situacija u kojoj se Srbija nalazi.
"Oni ceo poziv nisu stavili ni u kontekst obaveza koje Srbija ima prema procesu evropskih integracija, a mi smo prihvatili pregovarački okvir problema koje EU i zapadna međunarodna zajednica imaju zbog nerešenog statusa Kosova. Potpuno su celu percepciju sveli na to kakav je Vučić prema njima, i na osnovu toga sve politike kreiraju. Mislim to apsolutno ne samo da nije državnički, ni društveno odgovorno, nego, mislim sigurno i sa aspekta vođenja malih personalizovanih stranaka, da takva politika igde može da nas odvede."
Američki analitičar Džejms Huper kaže da, ukoliko Vučić želi da privuče pažnju EU, Amerike i Kanade, mora da izađe pred kosovske Albance sa nečim konrektnim.
"Koja je osnova na kojoj bi Srbija bila spremna da dozvoli Kosovu da se prijavi za članstvo u UN? Ne kažem da to mora biti upravo ono što traže prištinske vlasti. Ali, ako izađu sa nečim i rade na tome, siguran sam da će privući pažnju Zapada."
Po mnogim ocenama unutrašnji dijalog o Kosovu biće mnogo teži i neizvesniji od dijaloga Beograda i Prištine. A ne treba zaboraviti i da se najavljuje menjanje Ustava Srbije, pa i iz tog ugla unutrašnji dogovor o Kosovu može da bude ugrađen u budući najviši pravni akt zemlje.