Linkovi

Šta donose evrointegracije u poljoprivredi: U svim zemljama članstvo donelo boljitak


Poljoprivredna politika obavezujuća je za sve članice EU i jedna je od najznačanijih oblasti zajedničkog delovanja Evropske unije, koja postoji već 55 godina i koja je jedna od retkih oblasti u kojima članice ne vode nacionalne, već objedinjenu politiku, za razliku od ostalih politika potput odbrane, obrazovanja i slično. U poljiprivredi je zaposlen značajan deo radne snage i ona ima vrlo važno mesto u budžetu. Srbija, sa svoje strane, na svom putu evropskih integracija sama bira kada će obaviti usklađivanje sa EU u ovoj važnoj oblasti, ali taj posao mora biti obavljen pre samog pristupanja Srbije Uniji, rečeno je između ostalog na brifingu za novinare posvećenom pregovaračkom poglavlju 11, koje se tiče poljoprivrede i ruralnog razvoja, koji su organozovali EU Info centar i projekat PLAC II.

Šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Rihard Maša rekao je da je u poglavljima 11, 12 (bezbednost hrane) i 13 (ribarstvo), uz poglavlje 27 o prirodnoj sredini, koncentrisano 50 i više odsto evropske pravne tekovine. On je rekao da je Srbija napredovala u pregovorima o poglavju 11 i da je skrining gotov. Ukazao je na značaj akcionog plana za transponovanje evropskih propisa u srpsko zakonodavstvo, kao i na značaj izgradnje administrativnih kapaciteta ministarstava, agencija i drugih službi.

Zajednička poljoprivredna politika (CAP) sadrži četvrtinu svih pravnih tekovina EU, što govori o značaju tog sektora.

Integracije svakoj novoj članici donele dobro

Prednosti koje će Srbija u oblasti poljoprivrede osetiti ulaskom u EU su pristup jedinstvenom tržištu. Granice unutar EU ne postoje za poljoprivredne proizvode, proizvođači imaju pristup daleko većem broju potrošala, cene su jedinstvene, kao i nivoi finansijske podrške. Postoje snažni antikorupcijski zakoni i velika zaštita tržišta od monopola i nelojalne konkurencije, rekao je Danilo Golubović iz kabineta ministra bez portfelja u Vladi Srbije, zaduženog za evropske integracije.

Kod svih zemalja koje su pristupale EU, integracije su delovale pozitivno u sferu poljoprivrede, naglasio je on. EU ima visokorazvijene sisteme regulisanja zaštite od eventualnih globalnih poremećaja, ali je korišćenje sredstava iz budžeta vrlo administrativno zahtevno, zbog čega je neophodna posebna spremnost našeg sistema.

„Naši farmeri će morati da shvate da im česta politizacija i korišćenje farmera kao sredstva političke borbe neće im doneti ništa dobro, možda samo kratko, na godinu dana“, rekao je on.

Sredstva za poljoprivredu unutar EU daleko su veća, ali je i kontrola rigoroznija.

Golubović je rekao da je Budžet Evropske unije za poljoprivredu u ciklusu 2014 - 2020. godina 408.3 miijarde evra. „Pričamo o Evropskoj uniji koja se prostire na oko 170 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta i pričamo o politici koja obuhvata oko 40 posto ukupnog budžeta Evropske unije. To već dovoljno govori o značaju zajedničke agrarne politike u ukupnom funkcionisanju Evropske unije“, rekao je on.

EU se u ciklusu do 2020. godine forukisrala na održivi nivo kvaliteta hrane. Uz to, prioritet je održivo upravljanje popljoprivrednim resursima, u okolnostima klimatskih promena. „Farmeri moraju sve više da poštoju ekološke od tržišnih principa“, precizirao je Golubović. Prioritet je i očuvanje teritorijalne ravnoteže.

Klimatske promene se sve više održavaju, sve više zelene politike da bi mogli da dobijaju subvencije. To je već predmet rasprave za sledeći ciklus za partije u Evropskom parlamentu, da li se doniraju farmeri da se ponašaju ekološki, što im proizvodnju ne čini isplativom. Nekad je teško farmerima da se prilagode, zapravo sve im je teže, rekao je, pošto se od njih traži sve više „zelene“, ekološke politike kao uslov za dobijanje subvencija za poljoprivredu.

Sto hiljada stranica pravila

PLAC služi da bi se farmeri zemlje kandidata pripremili za ulazak u Evropsku uniju, rekao je ekspert projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC II) Miroslav Božić iz najmlađe članice EU, Hrvatske. On je kazao da poglavlje 11 predstavlja najznačajniji deo pravne tekovine EU sa preko 100.000 stanica pravila i da je potrebno postupno usvajanje.

Od 408,3 milijarde evra izdvojenih za poljoprivredu u budžetu EU za 2014-2020, za CAP namenjeno je 408 milijardi, od čega gotovo 77 odsto za prvi stub - direktna plaćanja i tržišni podsticaji, a ostalo za drugi stub - ruralni razvoj, rekao je on.

Stučnjak projekta PLAC II, kroz koji EU pomaže Srbiji da poboljša usklađenost domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i sprovođenje pravnih akata i da unapredi kapacitete relevantnih institucija za vođenje pristupnih pregovora, ocenio je da je lakše koristiti direktna plaćanja nego sredstva za ruralni razvoj. "Zato je važna izgradnja administrativnih kapaciteta danas, da bi sutra mogli da potroše sredstva", istakao je Božić.

Božić je podsetio na ideju osnivača Evropske unije, čija je želja bila da se u oblasti poljoprivrednih proizvoda postigne stabilnost na tržištu, da cene budu prihvatljive potrošačima i da se može govoriti o nekoj vrsti izolovanosti u odnosu na okolinu izvan EU, kao i o zajedničkoj pripremi poljoprivrednika za borbu sa svetom koji je puno konkurentniji. „Nema države koja je razvijena u kojoj poljoprivreda nije razvijena i obrnuto... Iako poljoprivreda smanjuje udeo u BDP-u, kako zemlja biva sve više razvijena i njen udeo pada, produktivnost onih u sektoru poljoprivrede raste. To je naizgled paradoks“.

Božić je pozvao da se „batali populizam“ da će „sve biti OK kad uđemo, da će svi zadržati radna mesta, jer – neće. Mora se pripremati organizacija, ali mora i pjedinac, ukoliko se društvo opredelio za EU“.

On je govorio i o Zajedničkoj organizaciji tržišta poljoprivrednih proizvoda u EU (CMO) na koju je ranije odlazilo 90 odsto budžeta CAP a danas manje od pet odsto. CMO podrazumeva niz različitih mera i pravila koja se primenjuju u organizovanju jedinstvenog poljoprivrednog tržišta EU. Obuhvata mere prvog stuba CAP izuzev direktnih plaćanja.

Božić je govorio i o reformi CAP u susret 2020. čiji su osnovni ciljevi konkuretna i održiva proizvodnja hrane, održivo upravljanje prirodnim resursima i uravnotežen teritorijalni razvoj.

Srbija uklanja nedostatke

Danilo Golubović je novinarima kasnije rekao da Srbija ubrzano radi na uklanjanju nedostataka koje je uočila Evropska komisija u vezi kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja, koja je preduslov za pristup Srbije sredstvima pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu (IPARD).

Nakon dolaska i nalaza revizije Evropske komisije, svi učesnici u tom poslu iz ministarstava poljoprivrede i finansija rade na tome da se uklone uočeni nedostaci, kazao je Golubović.

Vlada je napravila IPARD grupu na čelu sa ministarstvom finansija i svakih 14 dana analizira se šta je do sada urađeno. "Urađeno je dosta i sada stvari idu u dobrom pravcu", rekao je Golubović novinarima.

Srbija sama bira kada će svoju poljoprivrednu politiku prilagoditi EU, ali to mora biti pre ulaska zemlje u Uniju. „Obaveza Vlade Srbije je da bezbendo izvši ovu trasnpoziciju. Neki ljudi će tokom tog procesa morati da prestanu da se bave poslovanjem kakvim su se bavili“, rekao je on i podsetio na primer Slovenije u kojoj je zamalo pala vlada kada su ukinuti fri šopovi. Posebno će biti teško, rekao je, po pitanj upotrebe pesticida, jer tu se zarađuju milioni evra.

U procesu prolagođavanja, paralelno se radi i edukacija novozaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja.

"Javnost željno očekuje početak aplikacija za IPARD ali je bitno da taj posao bude pre svega odrađen dobro", zaključio je savetnik ministra zaduženog za evropske integracije.

Prvi konkursi za program IPARD II očekuju se na jesen. To je program bespovratnih sredstava EU za razvoj sela za period 2014-2020. od ukupno 230 miliona evra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG