Linkovi

Srpski sudovi zbog zastarevanja uskraćuju odštetu žrtvama rata


Ustavni sud u Beogradu, Foto: Glas Amerike

Žrtvama teških kršenja ljudskih prava za vreme ratova devedesetih godina uskraćeno je pravo na obeštećenje, jer su sudovi u Srbiji restriktivno primenjivali odredbe o zastarelosti potraživanja naknade štete, ocenjuje se izveštaju Fonda za humanitarno pravo.

Uprkos jasnim odredbama i međunarodnog i domaćeg prava, kao i sudskoj praksi međunarodnih tela, žrtve u postupcima pred domaćim sudovima gotovo uopšte nisu u mogućnosti da realizuju svoje pravo na reparaciju zbog načina na koji ih tumače i primenjuju sudije u Srbiji. Prepreke sa kojima se suočavaju su različite, počev od nametanja nesrazmernog tereta dokazivanja oštećenima, preko višegodišnjeg trajanja sudskih postupaka, do nepoverenja u navode žrtava ili dokaze koje predlažu, navodi se još u izveštaju.

Mihailo Pavlović, autor izveštaja o sudskoj praksi u Srbiji u tužbama protiv države za obeštećenje, kaže da su domaći sudovi odbijali da prihvate stav da takvi postupci ne zastarevaju za tri ili pet godina, već su uglavnom presuđivali na štetu žrtava.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi pravično obeštećenje proizlazi ne samo iz materijalnopravnih odredaba Ustava i domaćih zakona, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala.

Izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ ukazuje da su domaći sudovi primenom principa zastarelosti prekršili međunarodne propise i Rezoluciju Ujedinjenih nacija u kojoj se navodi da odredbe o zastarelosti ne važe za zločine regulisane međunarodnim pravom.

Senad Jusufbegović iz Saveza logoraša u Bosni i Hercegovini, koji je posle pada Žepe, enklave na teritoriji BiH, u julu 1995. godine prebegao na teritoriju Srbije i bio zatočen u logoru Mitrovo polje, rekao je da je podneo tužbu protiv Srbije 2007. zbog torture i nehumanog postupanja.

Kako je rekao, on je na glavnom pretresu dao iskaz u kome je Mitrovo polje nazvao logorom, ali je sudija u tom postupku insistirala da u zapisnik bude uneto da je reč o prihvatnom centru.

“Mi smo na nuli od 2007.“, rekao je Jusufbegović i dodao da su žrtve pre godinu dana pokrenule postupak i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

“Ovo je zaista deprimijaruće i neverovatno, i to ne samo za Srbiju, nego sve zemlje regiona da se ovako ponašaju pred žrtvama torture i ratnih zločina“, zaključio je Jusufbegović.

Naime, slična situacija je i u sudovima u Hrvatskoj i BIH, a dobar deo ovih pitanja će dobiti epilog pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Kao jedan od razloga za ovakvu praksu, u izveštaju Fonda pominje se i zaštita budžeta Srbije koji bi pretrpeo znatne izdatke ukoliko bi odštete bile dosuđene u korist žrtvama.

“Ukoliko odluke Evropskog suda za ljudska prava u ovim postupcima budu na štetu Republike Srbije, budžetska sredstva koja pravosuđe pokušava da zaštiti svojim presudama biće na dodatnom udaru. Samim tim, pravosuđe Srbije će biti dodatni uzrok njegovog urušavanja,” navodi se u izveštaju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG