Predsednica Srpskog instituta u Vašingtonu, autor i politikolog, Danijela Sremac u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnula se na stvaranje Teslagrada u Srbiji sa specijalnom ekonomskom zonom radi privlačenja stranih investicija i ekonomskog razvoja te zemlje.
Sremac: Ideja za izgradnju Teslagrada rezultat je saradnje Srpskog instituta, koji je organizovan ovode u Vašingtonu prošle godine sa ciljem da pomognemo srpskom narodu u raznim oblastima i američkog Babson koledža, koji ima najbolji privredni fakultet, koji razmatra mogućnost primena svojih gradova budućnosti, odnosno ekonomskih zona. Pomislila sam da bi bilo fantastično da Srbija postane prva zemljana Balkanu i da izgradi ovaku jednu zonu, koja bi se formirala u predgradju Beograda. Postavio bi se sasvim jedan novi regulatorno-pravni sistem koji podržava slobodnu konkurenciju privrede, kao što je to slučaj u Dubaju i Hongkongu. Samo ime Teslagrad sasvim priliči, pošto je Tesla bio čovek inovacije i kreativnih ideja.
Teslagrad bi bio mesto za inovativnu privrednu delatnost i pravila i nadamo se da bi privuklao veliki broj investitora. Momentalno, ti investitori imaju ogroman kapital koji je neiskorišćen i traže povoljan ambijent za ulaganje. Dakle, Teslagrad bi pružio novi regulativno-pravni okvir i ambijent koji investitori traže. Srbija bi time donela neke novitete na Balkan i to bi bilo značajno pošto indeks za ekonomsku slobodu stavlja tu zemlju na 95-to mesto, a u slučaju izgradnje Teslagrada ta situcija bi se znanto promenila i poboljšala.
Glas Amerike: Nedavno ste bili u Beogradu i predstavili ideju Teslagrada. Kako je ta ideja prihvaćena u razgovroima sa članovima vlade i zainteresovanima?
Sremac: Imali smo veoma pozitivnu reakciju u Beogradu. Videli smo se sa premijerom, ministrom finansija, nekim članovima vlade, skupštine i raznim investitorima, ljudima iz raznih političkih partija i sa princom Aleksandrom i svi oni podržavaju ovu ideju i shvataju koliko je važno da se dovodu novi investitori u Srbiju. Posebno im je bilo interesantno što bi Teslagrad stvorio od, kako se predvidja, 20 do 30 hiljada novih radnih mesta u svim strukama. Takodje, kada bi proradio Teslagrad, on bi donosio, recimo, 10 do 12 milijardi dolara godišnje, u čemu bi imala učešća i srpska vlada, što znači da bi se od tog profita, stvorio specijalnli fond za penzije, zdravstvo, održavanje parkova, muzeja i u druge svrhe. Svi podržavaju ovu ideju, i mi planiramo da se vratimo u Beograd da bi nastavili razgovor o ovoj temi.
Glas Amerike: Šta bi trebalo preduzeti da bi se ideja Teslagrada ostvarila?
Sremac: Prvo, kada bi dobili pismo namere od vlade Srbije onda bi se Srpski institut i Bapson koledž obratili investiroima u dijaspori i širom sveta da se napravi invesitciona korporacija za razvoj - Teslagrad. Znači, samo je potreban signal vlade Srbije, kao što je to pismo, da bi započeli taj poces kako bi Teslagrad trebalo da izgleda i gde bi mu bila lokacija. Pored toga, Teslagrad bi doneo mnoge beneficija srpskom narodu, dok bi samo ime Teslagrad potvrdilo celom svetu koliko za njega znači Tesla, kao najveći srpski i svetski naučnik.
Sremac: Ideja za izgradnju Teslagrada rezultat je saradnje Srpskog instituta, koji je organizovan ovode u Vašingtonu prošle godine sa ciljem da pomognemo srpskom narodu u raznim oblastima i američkog Babson koledža, koji ima najbolji privredni fakultet, koji razmatra mogućnost primena svojih gradova budućnosti, odnosno ekonomskih zona. Pomislila sam da bi bilo fantastično da Srbija postane prva zemljana Balkanu i da izgradi ovaku jednu zonu, koja bi se formirala u predgradju Beograda. Postavio bi se sasvim jedan novi regulatorno-pravni sistem koji podržava slobodnu konkurenciju privrede, kao što je to slučaj u Dubaju i Hongkongu. Samo ime Teslagrad sasvim priliči, pošto je Tesla bio čovek inovacije i kreativnih ideja.
Teslagrad bi bio mesto za inovativnu privrednu delatnost i pravila i nadamo se da bi privuklao veliki broj investitora. Momentalno, ti investitori imaju ogroman kapital koji je neiskorišćen i traže povoljan ambijent za ulaganje. Dakle, Teslagrad bi pružio novi regulativno-pravni okvir i ambijent koji investitori traže. Srbija bi time donela neke novitete na Balkan i to bi bilo značajno pošto indeks za ekonomsku slobodu stavlja tu zemlju na 95-to mesto, a u slučaju izgradnje Teslagrada ta situcija bi se znanto promenila i poboljšala.
Glas Amerike: Nedavno ste bili u Beogradu i predstavili ideju Teslagrada. Kako je ta ideja prihvaćena u razgovroima sa članovima vlade i zainteresovanima?
Sremac: Imali smo veoma pozitivnu reakciju u Beogradu. Videli smo se sa premijerom, ministrom finansija, nekim članovima vlade, skupštine i raznim investitorima, ljudima iz raznih političkih partija i sa princom Aleksandrom i svi oni podržavaju ovu ideju i shvataju koliko je važno da se dovodu novi investitori u Srbiju. Posebno im je bilo interesantno što bi Teslagrad stvorio od, kako se predvidja, 20 do 30 hiljada novih radnih mesta u svim strukama. Takodje, kada bi proradio Teslagrad, on bi donosio, recimo, 10 do 12 milijardi dolara godišnje, u čemu bi imala učešća i srpska vlada, što znači da bi se od tog profita, stvorio specijalnli fond za penzije, zdravstvo, održavanje parkova, muzeja i u druge svrhe. Svi podržavaju ovu ideju, i mi planiramo da se vratimo u Beograd da bi nastavili razgovor o ovoj temi.
Glas Amerike: Šta bi trebalo preduzeti da bi se ideja Teslagrada ostvarila?
Sremac: Prvo, kada bi dobili pismo namere od vlade Srbije onda bi se Srpski institut i Bapson koledž obratili investiroima u dijaspori i širom sveta da se napravi invesitciona korporacija za razvoj - Teslagrad. Znači, samo je potreban signal vlade Srbije, kao što je to pismo, da bi započeli taj poces kako bi Teslagrad trebalo da izgleda i gde bi mu bila lokacija. Pored toga, Teslagrad bi doneo mnoge beneficija srpskom narodu, dok bi samo ime Teslagrad potvrdilo celom svetu koliko za njega znači Tesla, kao najveći srpski i svetski naučnik.
