Svetska organizacija Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP) u godišnjem izveštaju sačinjenom na osnovu opsežnog istraživanja, svrstala je Srbiju na deveto mesto liste zemalja po broju preuranjih smrti usled posledica od zagađenja. Brojne organizacije u Srbiji, između ostalih i državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), koje se bave praćenjem zagađenosti vazduha već nekoliko godina upozoravaju da su sve brojke odavno u crvenoj zoni i ovim su njihovi apeli dodatno potvrđeni.
Prevremeno u Srbiji godišnje umre 175 ljudi na 100.000 stanovnika usled nekog zagađenja kome je izloženo u svom okruženju, navodi se u istraživanju, a prema podacima iz 2017. godine u Srbiji je zbog zagađenja umrlo 12.317 ljudi od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zagađen vazduh, za 1.366 olovo, a za 37 voda.
Prema rečima dr Dejana Žujovića, pulmologa i načelnika Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, indeks kvaliteta vazduha je u utorak bio 240 na Novom Beogradu, što je „inkompatibilno sa životom“.
U izjavi za Glas Amerike, Žujović podseća i na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da je za svaki peti smrtni ishod u Valjevu i Užicu odgovoran kvalitet vazduha.
„To jest, 20 odsto umrlih u tim gradovima je umrlo zbog zagađenja vazduha,“ navodi Žujović i dodaje da u Srbiji prekomerna zagađenost traje u proseku 180 - 190 dana godišnje za Beograd, Valjevo, Užice i Niš prema podacima SZO.
I pored zahteva građana, ali i ovakvih pokazatelja koje sve relevatne institucije u Srbiji dobijaju na dnevnom nivou, nijedna od zvaničnih državnih organizacija nije izašla sa preporukama šta i kako raditi i kako se ponašati u danima kada je zagađenost velika, osim na sajtu Beoeko Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.
Prema podacima GAHP najzagađenije zemlje su Indija, Kina, Nigerija, Indonezija, Pakistan, Bangladeš, SAD i Rusija. U izveštaju se navodi da je zagađenje i dalje najveća pretnja po zdravlje ljudi, te da je 15 odsto svih smrtnih slučajeva na svetu direktno povezano sa zagađenjem. Na listi na kojoj su rangirane zemlje koje imaju naveći procenat umrlih zbog zagađenja, ispred Srbije su Čad, Centralnoafrička Republika, Severna Koreja, Niger i Madagaskar.
Ako se uporedi sa brojem smrtnih slučajeva koje Srbija ima od zagađenja, ovi saveti su šturi i svode se na izbegavanje izlaženja napolje. Andrej Šoštarić iz ovog zavoda izjavio je u oktobru za TV N1 da podaci o zagađenju vazduha u Beogradu nisu alarmantni. Njegove preporuke su bile da se smanjii boravak napolju, intenzitet fizičkih aktivnosti, zaustavljanje u žutoj traci kako bi se omogućio protok saobraćaja...
„Maske nisu te koje bi mogle da doprinesu očuvanju javnog zdravlja, već bi podigle nivo panike na viši nivo", naveo je tada doktor hemijskih nauka Šoštarić.
Ministar ekologije Goran Trivan rekao je da će smanjenje zagađenja vazduha Srbiju koštati 2,4 milijarde evra. Takođe je najavio da će Ministarstvo zaštite životne sredine od januara proveravati opštine da li su u Srbiji uradile kratkoročni i dugoročni plan smanjenja zagađenja vazduha svoje teritorije i pomagati siromašnim opštinama u rešavanju tog problema.
Još jedan problem je i neusklađenost izjava koje dolaze od ministra i organizacija koje se bave praćenjem podataka. Ministar kao najvećeg zagađivača krivi stare automobile, dok i zvanična državna agencija SEPA u svom izveštaju, ali i druge nevladnije organizacije, kao najveći problem vide način na koji se grejemo.
Prema izveštaju Beogradske otvorene škole koja deluje u okviru Koalicije 27 iz decembra, na nivou pojedinačnih termoelektrana, najveći zagađivač je Kostolac B, koja je emitovala više SO₂ nego što je dozvoljeno za ceo region.
Organizacija Ne davimo Beograd je u oktobru pozvala građane na protest ispred Skupštine grada, ali je odziv bio jako slab, tek oko 200 ljudi je došlo da zahteva rešenje ovog problema od nadležnih. Ova organizacija je i iznela konkretne zahteve, ali i mere za borbu protiv zagađenja, te i zahtev da se obustavi namera vlasti da se izgradi palionica u Vinči.