Linkovi

Srbija je ekonomski "lider regiona" kome nikako da krene


Učesnici tribine "Uzroci zaostajanja srpske privrede" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u okviru ciklusa "Nije filozofski ćutati" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 21. februara 2019.

Za ekonomski napredak zemlje nije dovoljna samo makroekonomska stabilnost, već i stabilne institucije. Srbija ekonomski zaostaje za zemljama regiona, a značajan broj ljudi misli da je komunizam bio bolji, rečeno je imeđu ostalog na na tribini "Uzroci zaostajanja srpske privrede" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u okviru ciklusa "Nije filozofski ćutati".

Profesor Miodrag Zec je uporedio obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o boljem životu sa trkom pasa i mehaničkim zecom koji je sve vreme trke ispred njih i kog ne uspevaju da stignu. Po njegovom mišljenju takvo upravljanje masama nije ekces, nije od juče i "postaje pravilo", a Srbi su “jedini narod na Balkanu koji sada nema državu".

Zec kaže da nailazi na studente koji su "pravi komunisti" i zastupnici ideje "marksizma XXI veka", kao i da i danas veliki broj ljudi misli da je komunizam bio bolji, iako je reč o sistemu koji nije bio ekonomski održiv.

"Pravna država podrazumeva da ekonomija bude efikasna i da postoji višak, da ima šta za deliti. Revolucionarna država podrazumeva da ja delim supstancu, da otmem od nekoga i to delim. I onda se čudimo zašto Vučić sada otme penziju od mene, koji sam sirotinja, a da nekom svom", kaže Zec ocenjujući da Vučić državni budžet tretira kao svoj džeparac i da većina ljudi to podržava.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić podsetio je na i danas postojeće tvrdnje da je Srbija da je propala zbog liberalizacije i privatizacije, te da je tokom devedesetih čak bila zaštićena sankcijama.

Realnost je, pak, da je proizvodna sposobnost Srbije trajno umanjena tokom gotovo 10 godina sankcija, a da je zaostajanje naročito primetno u polju industrije, koja najbrže propada.

Smanjen je i ljudski kapital, pao je nivo znanja, jer 10 godina nije ništa rađeno i to baš tokom 90-ih kad je svet ubrzano napredovao. Zato je startna pozicija nakon otvaranja zemlje 2000. godine bila je dosta loša. Uprkos tome, narednih osam godina privreda Srbije ostvarila je kumulativni rast od blizu 60 odsto, što je najvećio rast u Srbiji od smrti Josipa Broza Tita.

"Danas kada slušate vesti, to je najgori period u našoj istoriji", primećuje Arsić i naglašava da je u tom periodu bilo došlo do nominalnog povećanja zarada u evrima četiri puta, dok su realno porasle duplo, da bi 2006. počele da se pojavljuju klice budućih problema.

Nije problem višak radnika u javnom sektoru, već njihova neefikasnost
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:27 0:00

Srbija danas ekonomski zaostaje za regionom, iako bi, kao jedna od najmanje razvijenih zemalja, trebalo da raste brže od drugih, rekao je Arsić. Srbija je od 2008. do prošle godine ostvarila kumulativni rast od 13,6 odsto, dok su zemlje centralne i istočne Evrope porasle za 25 odsto.

"Trebalo bi da uspostavimo pravnu državu, da se usvoje dobri zakoni, da se oni striktno primenjuju, da promenimo i loše poslovne prakse i običaje. Važno je da se uspostavi ravnopravnost svih učesnika na tržištu, da nema privilegovanih kojima se gleda kroz prste kad krše propise, koji dobijaju subvencije i onih koji su maltretirani, diskriminisani", rekao je Arsić.

Učesnici tribine "Uzroci zaostajanja srpske privrede" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u okviru ciklusa "Nije filozofski ćutati" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 21. februara 2019.
Učesnici tribine "Uzroci zaostajanja srpske privrede" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u okviru ciklusa "Nije filozofski ćutati" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 21. februara 2019.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk naveo je da se govori da je Srbija od 2012. godine, od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, lider u regionu i istakao da je za tih šest godina "ukupan, kumulativni rast bruto domaćeg proizvoda 13 odsto".

"Albanija u istom periodu ima 16,5 odsto, Bosna i Hercegovina i Makedonija 17, Bugarska 18, Crna Gora skoro 21, Ruminija skoro 31 odsto, a mi lideri", rekao je Ćulibrk.

Govoreći o prognozama za ovu godinu, Ćulibrk nije izneo optimistične procene, a kao razloge je naveo manje zasejanih površina, uvedene takse na srpsku robu na Kosovu zbog kojih ta roba ostaje u skladištima, kao i recesiju u Italiji i mogućnost recesije u Nemačkoj kao najvećim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije. Imajuću sve u vidu, Ćulibrk kaže da bi bio srećan da stopa rasta ove godine bude tri odsto.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić je istakao da postoje mnoge kontradiktornosti u kampanji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a kao primer je naveo izjavu premijerke Ana Brnabić prema kojoj je privredni rast Srbije 4,5 odsto, najveći u Evropi, da Srbija deset godina nije imala dinamičniji privredni rast i da je javni dug 54 odsto BDP.

"Javni dug je 56,7 odsto BDP, a do tog smanjenja javnog duga je došlo preko noći - 1. oktobra 2018. je došlo do promene metodologije izračunavanja BDP-a, pa je preko noći BDP porastao za 6,5 odsto, odnosno dve milijarde evra, a javni dug padne za četiri odsto", rekao je on i naglasio da je realno od 2012. do danas javni dug porastao za oko 10 milijardi evra.

Govoreći o poslednjih pet godina, Radonjić kaže da Srbija po investicijama zaostaje za cemljama centralne i istočne Evrope 1,3 odsto BDP-a, a za privredama Zapadnog Balkana dva odsto BDP-a, odnosno za tri milijarde evra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG