Ekonomska situacija u Srbiji nije dobra - privreda je u recesiji, nezaposlenost velika, investicije male, budžetski deficit ogroman. Vlada je najavila smanjenja plata i penzija kao meru štednje i nastavak reformi, a kako će se to odraziti na posrnulu ekonomiju Srbije i da li su ove mere dovoljne?
Zatrpanu vestima o ubistvima i silovanjima, prebijanju brata premijera Srbije ili vojnoj paradi za Putinovu posetu, Srbiju kao da ne brine sve teža ekonomska situacija. Iako je najavljujući smanjenje plata i penzija predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je poručio da je zemlja hiljadama kilometara od bankrota i da bi 2016. mogao da se oseti boljitak, čini se da, pogotovu među stručnjacima, nema mnogo onih koji dele premijerova očekivanja.
U najboljem slučaju moglo bi se govoriti o umerenom optimizmu:
"Vlada ne bi smela da se zavara uspehom ovih mera, u smislu da ostane samo na njima. Ona mora veoma brzo da ide hodom na dve noge, da krene sa radikalnim reformama sistema, pre svega javnog sektora. A zatim i konteksta obavljanja celokupne privredne aktivnosti koji dodiruje privatni sektor", kaže ekonomista Dragan Djuričin iz agencije Deloitte Srbija.
"Konačna rešenost da se tu nešto uradi jeste zapravo pozitivna. Oko svega ostalog moglo bi da se diskutuje, ali za bilo kakav zaključak – mora se znati šta su konkretne mere. Mi još uvek ne znamo", primećuje Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a.
Naspram premijerovog kabineta koji se zalaže za što manje socijalne potrese i umereno smanjenje plata i penzija, Fiskalni savet predlaže linearno smanjenje plata i penzija od 15 odsto, čime bi po njihovoj proceni mogao da obuzda beficit budžeta. Ekonomista Dragan Đuričin ne isključuje mogućnost da se osim ovih mera ide i na povećanje PDV-a:
"Čvrsto budžetsko ograničenje podrazumeva da trošite onoliko koliko prihodujete. Ove mere su u tom pravcu – da se približe prihodi rashodima. Oni se mogu približiti uštedama u platama i penzijama, sa jedne strane, i većim budžetskim prihodima. Pre svega preko veće discipline u poreskom sistemu, eventualno rastom poreza, pre svega PDV-a."
Sa ocenom premijera da je uz prve efekte mera i uz arapski kredit Srbija namirena do marta iduće godine slaže se i glavni i odgovorni urednik NIN-a, ali pri tome ukazuje i moguće posledice:
"Mi sledeće godine moramo da nađemo dodatnih pet, možda i šest milijardi evra da bismo sve svoje obaveze namirili, da bi uspeli da zakrpimo rupu u budžetu, i da platimo sve dospele obaveze prema stranim i domaćim poveriocima. Dakle, jeste, mirni smo do marta sledeće godine, ako ćemo u martu da kažemo – e, sad više nema novca za bilo šta."
Sa privredom u recesiji, javnim dugom od 22 milijarde evra, niskim nivoom stranih investicija ili nezaposlenošću od 30 odsto – ekonomski parametri Srbije nisu za pohvalu i ne obećavaju brzo pokretanje proizvodnje.
Dodatni problem na sve ovo predstavljaće i tiho najavljane mere smanjenja nagomilanih viškova zaposlenih u državnom sektoru i restrukturiranje javnih preduzeća:
"Vlada će morati da napravi krupne rezove. Ali sa krupnim rezovima u državnoj administraciji i javnom sektoru, Vlada treba da ima set mera koji treba da pruže priliku ljudima koji su istisnuti iz tih sektora da nađu zaposlenje", ističe Dragan Djuričin.
"Ako ćemo verovati onome što je premijer najavljivao, a to je da sledeće godine očekuje da javna preduzeća deo dobiiti uplate u budžet, to podrazumeva njihovo restrukturiranje i reformu javnog sektora. Pre svega javnih preduzeća. Jer, većina javnih preduzeća je do sada beležila gubitke", navodi Milan Ćulibrk.
Beograd na vodi, brze pruge i slični projekti sjajno zvuče, ali ukoliko se i dogode – to su ipak stvari koje će se dešavati na duži rok. Srbiji su u ovom trenutku potrebne brze i efikasne mere, a mala inflacija i relativno stabilan dinar nisu dovoljni za oživljavanje privrede i izvlačenje iz recesije. 2015. biće ključna i od nje će u najvećoj meri zavisiti kako ćemo živeti 2016.