Linkovi

Sprovođenje reformi u poglavljima 23 i 24 - dokle se stiglo


Predstavljanje drugog Institucionalnog barometra koji je pripremila koalicija prEUgovor, u Medijacentru u Beogradu, 11. decembra 2019. (Foto: Medijacentar Beograd)

Koliko se efekti pregovora o važnim poglavljima 23 i 24 vide "na terenu", odnosno koliko se obavese sprovode – to je bila tema drugog Institucionalnog barometra koji je pripremila koalicija prEUgovor u sredu u beogradskom Medijacentru.

Govoreći o situaciji na polju borbe protiv korupcije i rezultatima rada Agencije za borbu protiv korupcije, Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija ocenila je da se rad Agencije u poslednjih godinu dana nije pobošljao, a da ne ne postoji nikakva naznaka da će se raditi nova strategija za borbu protiv korupcije, iako je prethodnoj istekao rok važenja pre godinu dana.

Agencija za borbu protiv koruipcije, koja slavi 10 godina postojanja, od početka rada opterećena je nefikasnosšću, neprecizne odredbe u zakonu koji reguliše tu oblast nisu uklonjene za to vreme, a sa druge strane rad same agencije opterećuju politički pritisci, kako kroz zakon, tako i kroz izbor njenog rukovodstva, rekla je Đorđević.

Podsetila je da je u januaru 2018. izabran novi direktor Agencije, koji je bio član vladajuće Srpske napredne stranke. "To definitivno ne može da se zaboravi i ne otklanja sumnju u povezanost diretora Agencije sa jednom strankom, što je problem kada govorimo o poverenju prema Agenciji i dobroj veri da agencija neće biti pristrasna kada odlučuje o politečkim akterima i aferama", rekla je ona i naglasila da je potrebno poštovati odredbe zakoja koji na najmanju moguću meru svode politički uticaj na rad Agencije.

U novom zakonu, nastavila je Zlata Đorđević, nisu prihvaćena rešenja koja je predlagala Transparentnost, a u vezi sa finansiranjem političkih stranaka i kampanja. Glavni problem, funkcionerskih kampanja, ostaje nerešen, odnosno vlast odbija da shvati za šta mi tvrdimo da jeste funkcionerska kampanja - slučajevi kada javni funkcioneri koriste vreme kampanje i sprovode aktivnosti koje obezbeđuju dodatnu medijsku prisustnost, kao kad ministar otvara školu, ili sportsku halu, i to obično "u gradu u kome se popodne održava SNS miting", objasnila je Đorđević i dodala da se Agnecija pokazala najslabijom upravo u kontroli izbotnog procesa i istraživanjem tokova novca u kampanji, te zlouptorebi javnih resursa u kampanji.

Tanja Ignjatović, iz Autonomnog ženskog centra, govoreći o radu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, rekla je da se državni organi retko obraćanju poverenici, a da se najveći broj žalbi građana zbog diskriminacije odnosni upravo na državne organe.

Ona je zatražila da se proverava da li se preporuke Poverenice poštuju, jer sporazum u sporovima, kojem se često pribegava, državni organi koriste kao dobar način da izbegnu odgovornost. Takođe, ne utvrđuje se da li su institucije i organizacije koje su postupile po preporuci Poverenice ponovile akt diskriminacije, odnosno da li je ona bila sistemske prirode.

Relja Pantić iz Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, podsetio je postoji 20 različitih osnova za diskriminaciju i da je služba Poverenice sprovela obuku za preko 800 zaposlenih ljudi u raznim državnim institucijama.

Dušan Šabić iz Fondacije za otvoreno društvu, govoreći o radu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja rekao je da sve vlade od 2010. ni po čemu nisu bile toliko kozistentne, kao kada je reč o ignosiranju rešenja Poverenika. On je naveo da se služba Poverenika obratila vladi čak 238 pota i da ni u jednom slučaju Vlada nije obezbedila izvršenje rešenja te institucije.

Sa svoje strane, Skupština Srbije je četiri godine potpuno ignorisala godišnje izeštaje poverenika. "Verovatno bi tako bilo i dalje da nema decidne ocene Evropske komisije", rekao je Šabić.

XS
SM
MD
LG