Još uvek nepotvrđeni samit između američkog predsednika Dolanda Trampa i severnokorejskog lidera Kima Džong Una podigao je očekivanja da je ozbiljan korak u rešavanju nuklearne krize na Korejskom Poluostrvu na dohvat ruke.
"Očekuje se da će biti više brzog napretka po pitanju zamrzavanja i demontaže severnokorejskog nuklearnog programa nego što je to bio slučaj u prošlosti, pošto će se američki i severnokorejski lider sresti direktno ovaj put", kaže Čeong Seong Čang, severnokorejski analitičar u Seđong institutu u Južnoj Koreji.
Međutim, proces postizanja denuklearizacije Korejskog poluostrva je kompleksan i zahteva značajne koncesije svih uključenih strana.
Sporazum ili nema sporazuma
U subotu, Tramp je rekao da bi njegov sastanak mogao da se okonča neuspehom i bez bilo kakvog sporazuma, ili da bi mogao da rezultira "najvećim sporazumom za svet" uz denuklearizaciju Korejskog poluostrva.
Na kraktke staze, Kim bi mogao da iznese naizgled dramatičnu ponudu da obustavi razvoj svojih sposobnosti u vezi sa interkontinentalnim balističkim raketava (ICBM), koje direktno prete Sjedinjenim Državama, da produži unilateralno zamrzavanje raketnih i nuklearnih proba, ili čak da tokom vremena umanji zalihe nuklearnog materijala.
Nije jasno koje bi koncesije SAD mogle da ponude zauzvrat. Trampova administracija je zabrinuta u vezi sa nuđenjem olakšica i pomoći u zamenu za obećanja, s obzirom na dosadašnja iskustva sa Pjongjangovim povlačenjima iz prethodnih spozaruzam.
Vašington će verovatno zahtevati da međunarodnim inspektorima bude omogućen pristup kako bi potvrdili obustavu i demontažu procesa, pre pristanka da se olakšaju ekonomske sankcije.
Ali, da bi se dobio značajan sporazum, Tramp mora da punudi nešto značajno zauzvrat.
"U cilju uspešnosti celog procesa, što bi za Donalda Trampa bilo odgovorno, on bi morao da obezbedi ekonomske ustupke", kaže Go Mjong Hjun, severnokorejski analitičar u Azijskom istitutu za političke studije u Seulu.
Bez preduslova
I Pjogjang, i Vašington već su napravili značajne ustupke ublažavanjem svojih uslova za započinjanje dijaloga.
Kimova vlada pristala je da suspenduje sve raketne i nuklearne probe tokom pregovora i da raspravlja o mogućnosti odustajanja od nuklearnog zastrašivanja, ukoliko njenoj zabrinutosti za bezbednost bude udovoljeno. Od novembra 2017. Severna Koreja uzdržavala se od provokativnih akcija nakon dvogodišnjeg perioda u kom je izvela dve nuklearne probe i ubrzala napore za razvoj nuklearnim bojevim glavama naoružanih interkontinentalnih balističkih raketa, koje mogu da gađaju kopneni deo SAD.
Sa svoje strane, Tramp je odustao od dugotrajnih američkih uslova prema kojima Pjongjang prvo mora da preduzme konkretne mere na okončanju svog nuklearnog programa, pre nego što razgovori postanu mogući. Trampova administracija insistira, međutim, da će njena kampanja "maksimalnog pritiska" ostati na snazi dok sporazum ne bude postignut. SAD predvode napore u Ujedinjenim nacijama koji su rezultirali oštrim sankcijama, u sklopu kojih je i zabrana milijarde dolara vrednog severnokorejskog izvoza.
Trampova administracija takođe je naglasila pretnje američkom vojnom akcijom, ukoliko sankcije ne uspeju, kako bi povećala pritisak na Kima da eleminiše nuklearnu pretnju.
Taktika odlaganja
Severna Koreja, prema procenama, ima između 13 i 30 komada nuklearnog oružja, stotine raketa srednjeg i dugog dometa i nastavlja sa proizvodnjom dovoljno fisionog materijala za dve ili tri nuklearne bombe godišnje. Kao dodatak svom nuklearnom reaktoru u Jongbjongu, koji proizvodi plutonijum, Severna Koreja prema izvešajima takođe ima skriveno postrojenje za obogaćivanje uranijuma, kako bi proizvodila nuklearno gorivu.
Čak i ako bi inspektorima bilo omogućeno da uđu, verovatno bi bile potrebne godine da se propisno istraži i razmontira nuklearni program Severa. Strategija Kimove vlade mogla bi da bude dovoljna koperativnsot kako bi se umanjile sankcije, ali uz godinama dugo odlaganje i opstruiranje procesa denuklearizacije.
"Ukoliko Severna Koreja ima nuklearno oružje za narednih 20 godina procesa nukearne demontaže, onda Severna Koreja defakto postaje nuklearna država", kaže Go sa Azijskog instituta.
Interkorejski samit
Južnokorejski predsednik Mun Đae-In, koji je radio na olakšavanju razgovora između Pjongjanga i Vašingona, održaće liderski samit sa Kimom u aprilu, pre američko-severnokorejskog susreta.
Interkorejski samit bi tebalo da se bavi obnavljanjem komunikacije između dve vojske, organizovanjem spajanja porodica razdvojenih otkako je Korejski rat podelio zemlju i obnavljanjem humanitarne pomoći.
Munova administracija takođe bi mogla da ponudi Kimu kontingent ekonomske inicijative za proces denuklearizacije, kao što je otvranje zajedničkog kompleksa Keasong, južnokorejske fabrike koja je zapošljavala preko 5.000 Severnokorejaca pre nego što je zatvorena nakon nuklearne probe 2016.
Ministarstvo za ujedinjenje u Seulu saopštilo je u ponedeljak da bi razmatralo obnovu tih ekonomskih veza samo kad napredak u denuklearizaciji bude napravljen.
"Tema ponovnog otvaranja industrijskog kompleksa Keasong može da bude razmatrana u procesu u kome međukorejski odnosi i severnokorejska nukealrna tema napreduju kao međusobno moralan ciklus", rekao je Baik Tae-Hjun, portparol Ministarstva za ujedinjenje.
Mirovni sporazum
Razjašnjavanje severnokorejskog stajališta po pitanju denuklearizacije mogao bi biti glavni dugoročni cilj predstojećeg samita između Trampa i Kima. Severnokorejski lider ponavljao je da njegova zemlja nema razloga da zadrži nuklearno oružje ukoliko vojna pretnja koja dolazi od SAD i njenih saveznika bude rešena.
Ali u prošlosti, Pjongjang se pozivao na trajni mirovni sporazum kao zamenu za primirje koje je okončalo Korejski rat, koje je korišćeno za pravdanje trajnog prisustva 28.000 ameirčkih vojnika u Južnoj Koreji.
"Kada Severna Koreja kaže da odustaje od svog nuklearnog programa i raketa, očekuje se da će Sjedinjene Države morati da napuste sve združene južnokorejsko-američke vojne vežbe, u potpunosti eleminišu međunarodne sankcije uvedene Severu i prihvate uspsotavljanje diplomatskih veza između SAD i Severne Koreje", kaže Čeong sa Seđong instituta.
Vašington i Seul protive se prekidu svoje dugotrajne vojne alijanse koja je odbrambena u svojoj prirodi u zamenu za denuklearizaciju Severa.
Severna Koreja i dalje nije javno komentarisala predstojeći samit, niti odgovorila na poslednja pitanja južnokorejske vlade.
"Osećam da prilaze ovom pitanju sa oprezon i da im treba vremena da organizuju svoje stajalište", kaže portparol Ministarstva za ujedinjenje.
Li Jon-Đi iz Seula učestvovao je u pisanju ovog izveštaja.