Linkovi

Uspesi i promašaji američke spoljne politike 2021.


Evakuacija Avganistanaca na aerodromu Hamid Karzai u Kabulu, 24. avgusta 2021. Foto: AFP/Vojno vazduhoplovstvo SAD

Predsednik Džo Bajden stupio je na položaj u trenutku kada je američki ugled u svetu dosegao rekordno nisku tačku. Širom 60 zemalja i teritorija u kojima je agencija Galup sprovela istraživanje o američkom liderstvu za vreme poslednje godine vlade predsednika Donalda Trampa, u proseku je samo 22% ispitanika imalo pozitivan stav o američkoj liderskoj ulozi.

Šest meseci pošto je Bajden postao predsednik, američki globalni status se u velikoj meri oporavio. Prema Galupovoj anketi u 46 zemalja i teritorija u avgustu, u proseku je 49% ispitanika pozitivno ocenilo američko liderstvo.

Bajden je postao predsednik u vreme kada su standardi bili znatno sniženi, kaže Tomas Švarc, istoričar američkih spoljnopolitičkih odnosa koji predaje na Univerzitetu Vanderbilt. "Osim malog broja zemalja, pre svega Izraela i Saudijske Arabije, većina stranih lidera je do te mere imala negativan stav prema Donaldu Trampu da je već sama činjenica da neko nije Tramp odmah donosila prednost", ističe Švarc.

Međutim, to što nije Tramp je Bajdenu moglo da pomogne samo do određene granice. Iako je nasledio rok za povlačenje iz Avganistana od svog prethodnika, Bajdenova katastrofalna realizacija tog povlačenja nanela je ozbiljnu štetu američkom kredibilitetu u inostranstvu, kao i reputaciji kompetentnosti kod kuće.

“Terorizam se intenzivirao a talibansko preuzimanje vlasti je dovelo do sankcija zbog kojih je Avganistan doveden u poziciju akutne humanitarne krize koja bi mogla da dovede do masovne gladi", ističe Majkl Kugelman, visoki saradnik Vilson Centra i ekspert za Južnu Aziju. “I mislim da se ovo naglo, haotično američko povlačenje dovodi u vezu sa tim posledicama."

Povlačenje je bilo i izdaja zapadnih i drugih saveznika, među kojima su sve obrazovanije žene Avganistana koje će najviše patiti pod upravom Talibana, kaže Kenet Vajnstin iz Instituta Hadson. Zbog toga će američkim predsednicima biti teško da traže od naših saveznika da se žrtvuju zarad zajedničkih ciljeva u budućnosti."

Vajnstin ukazuje na situaciju na južnoj američkoj granici kao još jedan neuspeh sadašnje administracije. Kako se kriza razvijala, ističe Vajnstin, SAD su se vratile "razvodnjenim verzijama politike Trampove administracije koje su Bajden i potpredsednica Kamala Haris kritikovali kao nehumane dok su vodili predizbornu kampanju 2020.

ARHIVA - Predsednik Džo Bajden sa meksičkim predsednikom Andresom Manuel Lopesom Obradorom i kanadskim premijerom Džastinom Trudoom za vreme sastanka u Beloj kući 18. novembra 2021.
ARHIVA - Predsednik Džo Bajden sa meksičkim predsednikom Andresom Manuel Lopesom Obradorom i kanadskim premijerom Džastinom Trudoom za vreme sastanka u Beloj kući 18. novembra 2021.

Da li se Amerika vratila?

Posle godina Trampove politike "Amerika prvo", Bajden je uputio dijameteralno suprotnu poruku da se Amerika vratila - vratila multilateralizmu i diplomatiji kao glavnim instrumentima spoljne politike, ponovo učlanila u multilateralne organizacije, vratila sporazumima iz kojih se Tramp povukao, i donela veće angažovanje u rešavanju globalnih pitanja kao što su oporavak od pandemije i klimatske promene.

“Ako je mera uspeha globalno angažovanje a merna jedinica 2020, onda je prva godina predsednika Bajdena u Beloj kući apsolutno velika regeneracija", ističe Lesli Vindžamuri, direktorka programa Četam Hausa za SAD, Severnu i Južnu Ameriku.

Odgovarajući na pitanje Glasa Amerike, sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki navela je nekoliko dostignuća, ističući da su SAD povratile liderstvo u nekim od najvećih globalnih izazova, uključujući pandemiju Kovida-19 i klimatske promene, dok je, ujedno, obnavljala savezništva, rešavala trgovinske sporove sa evropskim zemljama i razvijala partnerstva u regionu Indopacifika, kroz Quad (Kvadrilateralni bezbednosni dijalog) koji obuhvata SAD, Australiju, Indiju i Japan, te kroz AUKUS, trilateralno bezbednosno partnerstvo koje obuhvata SAD, Australiju i Britaniju.

AUKUS će obezbediti Australiji nuklearne podmornice i promovisati najsavremeniju saradnju tri zemlje u sajber i kvantnoj tehnologiji i razvoju veštačke inteligencije. "Taj sporazum bi mogao da promeni bezbednosnu dinamiku Indo-Pacifika ako budemo mogli da isporučimo podmornice na vreme, a rok je 2042. godina", kaže Kenet Vajnstin iz Instituta Hadson.

Međutim, pokretanje AUKUS-a je iznenadilo Francusku, bliskog saveznika sve tri zemlje, i poništilo ugovor koji je Francuska bila sklopila sa Australijom o isporuci konvencionalnih podmornica u vrednosti od 66 milijarde dolara. Mnogi su to videli kao još jedan spoljnopoličitki gaf i primer raskoraka između poruka i stvarne politike administracije.

Bajdenova administracija je pokazala vrlo malo poštovanja prema tradicionalnim saveznicima i svoju retoriku ne prati delima koja bi bila značajno različita ili bolja od izolacionizma koji je viđen za vreme Trampa, kaže Dalibor Rohač, stručnjak Instituta Amerikan Enterpajz. On ukazuje na nastavak zabrane putovanja za zemlje EU i politike tarifa mesecima nakon što je nova administracija preuzela dužnost, kao primer tog diskonekta.

“Da li je predsednik u stanju da premosti jaz između retorike i dela je najvažnije pitanje sa kojim se danas suočava", kaže Rohač.

ARHIVA - Kineski predsednik Ši Đinping na virtuelnom sastanku sa predsednikom Bajdenom u restoranu u Pekingu u Kini, 16. novembra 2021.
ARHIVA - Kineski predsednik Ši Đinping na virtuelnom sastanku sa predsednikom Bajdenom u restoranu u Pekingu u Kini, 16. novembra 2021.

Kina i Rusija

Rešavanje strateške konkurencije sa Pekingom, što je bila ključna doktrina Trampove administracije, ostala je glavni okvir američko-kineskih odnosa i pod sadašnjom administracijom.

Bajden se virtuelno sastao sa kineskim predsednikom Ši Đinpingom u novembru, da razgovaraju o trenutnim naporima da se "na odgovoran način pristupa" odnosu koji preti da se otme kontroli, između dva rivala koja se takmiče u oblastima trgovine, geopolitičkog uticaja, a u skorije vreme - i vojne moći.

Najveća sporna tačka u problematičnom odnosu SAD i Kine je pitanje Tajvana, ostrva sa demokratskom samoupravom koje Peking smatra svojom otcepljenom provincijom.

“SAD traže od Kine da ne pojačava pritisak na Tajvan. Kina traži od SAD da se ne igraju i iskušavaju granice politike Jedna Kina", kaže Robert Dejli, direktor Kisindžer instituta za Kinu i SAD u okviru Vilson centra, opisujući ključno pitanje susreta Bajden-Ši. "Obe zemlje su krive, i nijedna nije u poziciji da može da preispita i promeni svoju politiku."

Za to vreme, Rusija se ne drži po strani. Poslednjih nedelja, predsednik Vladimir Putin je mobilisao desetine hiljada vojnika duž ukrajinske granice. Kaže da želi da spreči NATO u širenju ka istoku - a to je bila i centralna tema virtuelnog samita Bajdena i Putina u decembru.

“Vidimo ponašanje Ruske Federacije koja želi da podseti SAD da je još tu, da ima svoje interese i da se ti interesi ne mogu ignorisati", primećuje Endrju Losen, stručnjak za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.

Moskva je nedavno iznela zahteve o postizanju velikog novog bezbednosnog aranžmana sa Zapadom, uključujući garancije da se NATO ne samo neće dalje širiti ka istoku, nego će takođe obustaviti sve vojne aktivnosti u Ukrajini i drugde u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i Kavkazu. To takođe uključuje zabranu slanja američkih i ruskih vojnih brodova i aviona u područja sa kojih mogu da izvrše napad na teritoriju jedni drugih.

Rusija želi da Vašington i Moskva "sednu i nacrtaju mapu sveta kao da je 1921. a ne 2021", kaže Maks Bergman, visoki saradnik Centra za američki progres. The tough demands appear certain to be rejected by the U.S. and its allies, who insist that Moscow does not dictate NATO’s expansion.

Administracija kaže da će nastaviti da vodi razgovore na visokom nivou sa Moskvom i Pekingom, ne samo da bi izbegla konflikt već da bi sarađivala na pitanjima od zajedničkog interesa, kao što su pandemija, klimatske promene i regionalna pitanja kao što je Iran.

Do sada, Bajdenova strategija na dva koloseka - odvraćanja i diplomatskog angažmana - nije dovela do nekih velikih problema ili negativnih posledica", kaže Lesli Vindžamuri iz Četam Hausa. "Ali odbrana poretka zasnovanog na pravilima, u kontekstu promena odnosa snaga i tehnoloških promena - i u svetu gde vodeće sile imaju radikalno drugačije sisteme vrednosti - to je težak izazov i budućnosts je neivesna", dodaje ona.

Štaviše, Putinove pretnje Ukrajini i Šijevo gušenje demokratije u Hong Kongu, zastrašivanje Tajvana i navodno genocidna politika prema Ujgurima doprinose narativu da je ova administracija suviše slaba da se snažno suprotstavi agresivnim protivnicima i ustane u odbranu američkih interesa i vrednosti, kaže Tomas Švarc, sa Univerziteta Vanderbilt. “Takvu sliku još jača Iran svojim stalnim, prkosnim kretanjem ka razvoju nuklearnog naoružanja", rekao je.

ARHIVA - Putnici na železničkoj stanici u Seulu u Južnoj Koreji gledaju TV ekran sa snimcima severnokorejskog lidera Kim Džong Una i američkog predsednika Džoa Bajdena, 26. marta 2021.
ARHIVA - Putnici na železničkoj stanici u Seulu u Južnoj Koreji gledaju TV ekran sa snimcima severnokorejskog lidera Kim Džong Una i američkog predsednika Džoa Bajdena, 26. marta 2021.

Među drugim nerešenim problemima je Severna Koreja, gde Bela kuća po svemu sudeći ne žuri da postigne sporazum ukoliko Kim Džong Un ne pristane da smanji nuklearni program, kao i tenzije između Izraela i Hamasa. Više od godinu dana posle Sporazuma Abraham, kojim su normalizovani odnosi između Izraela i njegovih arapskih suseda, administracija je ponovo uspostavila veze sa Palestincima koje je presekao Tramp, ali nije ostvarila veći napredak u širem bliskoistočnom mirovnom procesu.

Demokrate protiv autokratija

Bajdenova administracija je odnose sa rivalima postavila u kontekst globalne borbe, povlačeći linije koje razdvajaju demokratije od autokratija.

"Ustaćemo u odbranu naših saveznika i prijatelja i suprotstaviti se pokušajima jačih zemalja da dominiraju slabijima, bilo kroz nasilnu promenu teritorije, ekonomski pritisak, tehničku eksploataciju ili širenje dezinformacija", rekao je Bajden obraćajući se Generalnoj skupštini UN u septembru. "Ali ne želimo, ponavljam - ne želimo novi hladni rat niti svet podeljen na krute blokove."

"Mentalitet hladnog rata" je upravo ono za šta Kina i Rusija optužuju Vašington. Njihovi lideri nisu pozvani na Samit za demokratiju, na kome je Bajden bio domaćin više od 100 zemalja 9. i 10. decembra. Ši i Putin su održali sopstveni virtuelni sastanak nedelju dana posle samita.

Dok aktivisti pozdravljaju ciljeve "jačanja demokratije i odbrane od autoritarizma, borbu protiv korupcije i promovisanje ljudskih prava", neki analitičari upozoravaju da se ne ode predaleko.

Ako Bajden bude suviše daleko odneo svoj okvir "demokratija protiv autokratije", postoji opasnost da izgubi prostor za saradnju na glolbanim pitanjima kao što su klimatske promene, sa Kinom, ili kontrola naoružanja sa Rusijom", kaže Stejsi Godard, profesorka političkih nauka na Velsli koledžu. "To su vrste globalnih pitanja gde vam je zaista potrebna ta vrsta saradnje ideološki različitih strana", ističe.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG