Svemir – konačna granica. Nekadašnje igralište bogatih zemalja, koje su slale svoje rakete u svemir, sada je postao običan prostor jer su potrebe sve veće za komunikacionim satelitima i stanicama za fotografisanje dalekog kosmosa. Svemir je danas industrija vredna 200 milijardi dolara godišnje – što je ujedno i primer kako partnerstvo vlada i privatnog sektora pomaže da se spusti cena, a usput, i proširi znanje o svetu.
Na početku godine, posao u vezi sa svemirom izgleda optimistično – odnosno i bolje od toga, on ubrzano raste za Korporaciju orbitalnih nauka sa sedištem u Sjedinjenim Državama – kompaniju koja je lansirala raketu Antares prošlog četvrtka, kako bi dostavila osam kontejnera Međunarodnoj svemirskoj stanici.
“Orbitalne nauke” su jedna od dve američke firme koje je NASA angažovala za potrebe dostave zaliha na svemirsku istraživačku stanicu sa ljudskom posadom, koja kruži na oko 400 kilometara iznad Zemlje.
Predstavnici komercijalnog pionira kada se radi o svemirskim letelicama – kompanije “Erijanspejs”, koja je svoj prvi satelit lansirala pre 30 godina, kažu da 2014. ima sve potrebno da postane rekordna godina. Klejton Mouri je na čelu američkog odeljka privatnog evropskog svemirskog konzorcijuma.
“Prošle godine smo lansirali osam puta, i zapravo sada pokušavamo da oborimo sopstveni rekord od 10 lansiranja. Nadamo se i pravimo planove za 13 lansiranja ove godine”.
Mouri kaže da sve veća frekvencija lansiranja raketa delom posledica i porasta potražnje za svemirske tehnologije, od ultra-visoke definicije emitovanja do satelita širokog opsega.
Ali ipak, i pored potrebe za više komercijalnih satelita, završetak NASA-inog svemirskog šatl programa 2011. imao je negativan efekat na svemirsku zajednicu. Dženis Starzik iz Međunarodne službe za lansiranje predsedava obrazovnom inicijativom u Vašingtonskom okruglom stolu svemirskog poslovanja.
“Završetak šatl programa je doveo do mnogih otpuštanja u ovoj industriji”.
Ali i dok NASA smanjuje svoje poslovanje, druge zemlje se utrkuju ne bi li popunile prazninu. Kina je u decembru postala treća zemlja koja je spustila svemirski brod na Mesec. Ranije ovog meseca, Indija je lansirala svoj prvi komunikacioni satelit.
A u Danskoj, par entuzijasta pokušava da dokaže da svemirska putovanja mogu da budu priuštiva. Koristeći dostupni dizajn i javne donacije, Kristijan Von Bengtson, koosnivač kompanije “Suborbitals” iz Kopenhagena, nada se da će da mu se ispuni dečački san da lansira raketu kućne izrade 100 kilometara u svemir.
“Svi misle da svemirski letovi sa ljudskom posadom jedino mogu da se obave ako imate milijarde dolara i da mora da bude finansirano od strane vlade. Nadam se da možemo da pokažemo da to može da se uradi i sa vrlo malim budžetom. Zapravo to možete i sami da uradite”.
Von Bengtsonov cilj je da lansira brod sa ljudskom posadom u svemir do 2020. godine. Međutim u 2014. Dženis Starzik kaže da je cilj njene firme da podstakne više studenata da razmotre eventualnu karijeru u svemirskoj industriji.
“U stvari, to je ogroman problem u mnogim zemljama – kako inspirisati mlade ljude da studiraju inženjenirng, pogotovo svemirski inženjering”.
Starzik dodaje da kako potražnja za lansiranjem letelica bude rasla, tako će rasti i potražnja za novim talentima. Učešće u programu svemirske akademije njene organizacije skočilo je u poslednje 3 godine – što još jednom dokazuje da kada je u pitanju svemir, nebo je granica.
Na početku godine, posao u vezi sa svemirom izgleda optimistično – odnosno i bolje od toga, on ubrzano raste za Korporaciju orbitalnih nauka sa sedištem u Sjedinjenim Državama – kompaniju koja je lansirala raketu Antares prošlog četvrtka, kako bi dostavila osam kontejnera Međunarodnoj svemirskoj stanici.
“Orbitalne nauke” su jedna od dve američke firme koje je NASA angažovala za potrebe dostave zaliha na svemirsku istraživačku stanicu sa ljudskom posadom, koja kruži na oko 400 kilometara iznad Zemlje.
Predstavnici komercijalnog pionira kada se radi o svemirskim letelicama – kompanije “Erijanspejs”, koja je svoj prvi satelit lansirala pre 30 godina, kažu da 2014. ima sve potrebno da postane rekordna godina. Klejton Mouri je na čelu američkog odeljka privatnog evropskog svemirskog konzorcijuma.
“Prošle godine smo lansirali osam puta, i zapravo sada pokušavamo da oborimo sopstveni rekord od 10 lansiranja. Nadamo se i pravimo planove za 13 lansiranja ove godine”.
Mouri kaže da sve veća frekvencija lansiranja raketa delom posledica i porasta potražnje za svemirske tehnologije, od ultra-visoke definicije emitovanja do satelita širokog opsega.
Ali ipak, i pored potrebe za više komercijalnih satelita, završetak NASA-inog svemirskog šatl programa 2011. imao je negativan efekat na svemirsku zajednicu. Dženis Starzik iz Međunarodne službe za lansiranje predsedava obrazovnom inicijativom u Vašingtonskom okruglom stolu svemirskog poslovanja.
“Završetak šatl programa je doveo do mnogih otpuštanja u ovoj industriji”.
Ali i dok NASA smanjuje svoje poslovanje, druge zemlje se utrkuju ne bi li popunile prazninu. Kina je u decembru postala treća zemlja koja je spustila svemirski brod na Mesec. Ranije ovog meseca, Indija je lansirala svoj prvi komunikacioni satelit.
A u Danskoj, par entuzijasta pokušava da dokaže da svemirska putovanja mogu da budu priuštiva. Koristeći dostupni dizajn i javne donacije, Kristijan Von Bengtson, koosnivač kompanije “Suborbitals” iz Kopenhagena, nada se da će da mu se ispuni dečački san da lansira raketu kućne izrade 100 kilometara u svemir.
“Svi misle da svemirski letovi sa ljudskom posadom jedino mogu da se obave ako imate milijarde dolara i da mora da bude finansirano od strane vlade. Nadam se da možemo da pokažemo da to može da se uradi i sa vrlo malim budžetom. Zapravo to možete i sami da uradite”.
Von Bengtsonov cilj je da lansira brod sa ljudskom posadom u svemir do 2020. godine. Međutim u 2014. Dženis Starzik kaže da je cilj njene firme da podstakne više studenata da razmotre eventualnu karijeru u svemirskoj industriji.
“U stvari, to je ogroman problem u mnogim zemljama – kako inspirisati mlade ljude da studiraju inženjenirng, pogotovo svemirski inženjering”.
Starzik dodaje da kako potražnja za lansiranjem letelica bude rasla, tako će rasti i potražnja za novim talentima. Učešće u programu svemirske akademije njene organizacije skočilo je u poslednje 3 godine – što još jednom dokazuje da kada je u pitanju svemir, nebo je granica.