Ove godine, više od 120 primenjenih umetnika je u istorijskom zdanju Nacionalnog muzeja građevinarstva predstavilo svoje radove u 12 različitih medija – od nameštaja do stakla i nakita.
Bob Meknel se smatra i umetnikom i muzičarom. On je konstruisao instrument koji je nazvao „stramstik“. Kaže da ga je napravio da bi postakao sve, ne samo muzičare, da izvode muziku.
„Ljudi su sposobni da sviraju na muzičkim instrumentima, ali ako svirate neki instrument i rano počnete da se nervirate, radi se o vama, o nečemu što vama nedostaje. Želeo sam da napravim instrument koji je frontalni napad na tu vrstu nerazumevanja.“
Mekneli kaže da je na „stramstiku“ sa svega tri žice lakše svirati nego na ostalim gudačkim instrumentima.
„Pragovi su raspoređeni tako da vam daju samo glavnu skalu, do-re-mi, što znači da ljudi kad pristisnu jednu žicu, džabe dobiju nekoliko pratećih nota, a te note su u okvirima glavne skale, a ne pogrešne note.
Mekneli proda godišnje oko tri hiljade „stramstika“. Cena se kreće od 170 dolara do dvostruko veće, zavisno od drveta i ukrasnih elemenata. Veliki deo prodaje zavisi od manifestacija kao što je „Smitsonijenova“ izložba primenjenih umetnosti. A to je izložba primenjenih umetnika na koju se najteže dolazi.
Ove godine je oko 120 umetnika izabrano da predstavi raznovrsne unikatne radove ili male serije u 12 različtih medija, od kutija za nakit u obliku knjiga ili držača za knjige, do keramike, stakla i takozvanih „umetničkih elemenata koji se nose“.
„Uvek sam izuzetno zahvalan kada uđem u selekciju, jer je to očigledno dobra izložba s aspekta posla, ali je gotovo još važnije to što su ljudi koji dolaze na izložbu, javnost, vrlo dobri poznavaoci primenjenih umetnosti. Vrlo su angažovani, oduševljeni i puni razumevanja.“
Prihodi od prodaje ulaznica i donacija idu na obrazovanje, istraživanje i sežu dalje od Institucije Smitsonijen.
Bob Meknel se smatra i umetnikom i muzičarom. On je konstruisao instrument koji je nazvao „stramstik“. Kaže da ga je napravio da bi postakao sve, ne samo muzičare, da izvode muziku.
„Ljudi su sposobni da sviraju na muzičkim instrumentima, ali ako svirate neki instrument i rano počnete da se nervirate, radi se o vama, o nečemu što vama nedostaje. Želeo sam da napravim instrument koji je frontalni napad na tu vrstu nerazumevanja.“
Mekneli kaže da je na „stramstiku“ sa svega tri žice lakše svirati nego na ostalim gudačkim instrumentima.
„Pragovi su raspoređeni tako da vam daju samo glavnu skalu, do-re-mi, što znači da ljudi kad pristisnu jednu žicu, džabe dobiju nekoliko pratećih nota, a te note su u okvirima glavne skale, a ne pogrešne note.
Mekneli proda godišnje oko tri hiljade „stramstika“. Cena se kreće od 170 dolara do dvostruko veće, zavisno od drveta i ukrasnih elemenata. Veliki deo prodaje zavisi od manifestacija kao što je „Smitsonijenova“ izložba primenjenih umetnosti. A to je izložba primenjenih umetnika na koju se najteže dolazi.
Ove godine je oko 120 umetnika izabrano da predstavi raznovrsne unikatne radove ili male serije u 12 različtih medija, od kutija za nakit u obliku knjiga ili držača za knjige, do keramike, stakla i takozvanih „umetničkih elemenata koji se nose“.
„Uvek sam izuzetno zahvalan kada uđem u selekciju, jer je to očigledno dobra izložba s aspekta posla, ali je gotovo još važnije to što su ljudi koji dolaze na izložbu, javnost, vrlo dobri poznavaoci primenjenih umetnosti. Vrlo su angažovani, oduševljeni i puni razumevanja.“
Prihodi od prodaje ulaznica i donacija idu na obrazovanje, istraživanje i sežu dalje od Institucije Smitsonijen.