Linkovi

Slučaj Interpol: Srbija bez strategije u spoljnoj politici


U Čileu je ove nedelje zasedala Generalna skupština Interpola (Foto: Official publication)

Iako se i dalje zvanično nalazi na evropskom putu i zalaže za normalizaciju odnosa sa Kosovom, jedan od prioriteta spoljne politike Srbije je da sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kao što je slučaj sa Interpolom ili Uneskom, ili da pokušava da izdejstvuje povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova kod raznih država u svetu. Koliko je takva politika u saglasju sa zvaničnim porukama Beograda i da li se time zaista štite interesi Srbije?

Ako se nekome činilo da je "velika pobeda" Srbije u Čileu na Generalnoj skupštini Interpola stvar za jednokratnu upotrebu koja će pokazati odlučnu borbu vlasti za interese Srbije - verovatno se prevario.

Slučajno ili ne, tek usledila je akcija kosovske policije u severnom delu Mitrovice i hapšenje jednog srpskog policajca, a vrlo brzo je stigla i reakcija iz sveta. Umesto domaće priče o velikoj pobedi, poruka Vašingtona je da takvi potezi ne idu u korist kompromisu sa Kosovom:

"Strateški cilj Srbije nejasan"
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:38 0:00

"Pozvao bih kolege ovde u Srbiji, u Beogradu, koji su agresivni u naporima da delegitimizuju Kosovo na međunarodnoj sceni, da se fokusiraju na svoje strateške interese. Kampanja među državama za povlačenje priznjana Kosova i blokiranje članstva u međunarodnim organizacijama narušavaju atmosferu za postizanje kompromisa i sprečava napredak", izjavio je nedavno Dejvid Kostelančik, direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu Stejt departmenta, učestvujući u radu Beogradskog bezbednosnog foruma.

Prema mišljenju Filipa Ejdusa sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, na akciju u Čileu može se gledati kao na malu taktičku pobedu Srbije protiv Kosova pred neku finalnu rundu razgovora sa Prištinom o normalizaciji odnosa. Ali stvari poprimaju drugačije senke ako se pogledaju iz šireg, strateškog ugla, kaže Ejdus za Glas Amerike.

"Prvo se postavlja pitanje kakva je strategija Srbije. Taktoka bez strategije nema nikakvog smisla. A ovde nije jasno kakav je strateški cilj Srbije povodom Kosova. Jer ako je naš strateški cilj da normalizujemo odnose sa Kosovom, onda mi nije jasno zašto se nešto ovako radi".

Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji smatra da "sve to govori da Srbija prosto nema pravu strategiju u pogledu budućnosti svojih odnosa sa Kosovom".

"Deklarativno se ide ka normalizaciji, a u suštini Srbija zapravo radi sve da bi se ta situacija na Kosovu zacementirala takva kakva je. Čini mi se da sve to rade u korist nekog drugog, pre svega Rusije, koja zapravo drži kosovsko pitanje u svojim rukama".

Na problem nesaglasja reči i dela u spoljnoj politici Srbije ukazuje Filip Ejdus i to je stvar koju je sve teže sakriti pred sagovornicima iz sveta:

"Jedno oko u glavi gleda ka Briselu i govori jednim pomirljivim tonom kako Srbija želi da normalizuje odnose, da ostavi prošlost iza sebe, da gleda u budućnost, da se suoči sa realnošću. To su sve milozvučne poruke koje nailaze na vrlo plodno tlo u Berlinu, Briselu i drugim zapadnim prestonicama. A drugo oko u glavi zapravo radi jednu intenzivnu kampanju da se povuku priznanja Kosova i da se Kosovu spreči ulazak u međunarodne insitucije", objašnjava Ejdus.

Iza ovog političkog krije se drugi, praktični, policijski nivo priče. U globalnom svetu zajedničke borbe protiv terorizma, kriminala i korupcije, veliko je pitanje šta je Srbiji više u interesu - da Kosovo bude van, ili unutar svetskih organizacija koje se bave ovim problemima. Odgovor na ovo pitanje je ujedno i odgovor na pitanje o taktici i strategiji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG