Linkovi

Slabe demokratije - plodno tlo za ekstremizam i borbu velikih sila


Predstavljanje izveštaja o sprečavanju ekstremizma u slabim demokratijama, u američkom Institutu za mir

Vašingtonski institut za mir i Radna grupa protiv terorizma napravili su zajednički Izveštaj o sprečavanju esktremizma u slabim demokratijama. Nova strategija je potrebna jer se terorizam i dalje širi, iako je američka politika zabeležila mnoge uspehe u zaštiti zemlje, navodi se u Izveštaju. Na predstavljanju izveštaja pojavila se i nekadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt.

Novi pristup je potreban, jer je sadašnji neodrživ i nije efikasan. Da bi uspela borba protiv ekstremizma, važna je preventiva i međunarodna saradnja. U izveštaju se navodi se da pre svega američka vlada mora da vodi ujedinjenu politiku i da postoji veća saradnja među agencijama. Smatra se da su slabe države podložne za nastanak ekstremizma zbog manjka kapaciteta institucija i rušenja društvenog ugovora između države i društva

"Shvatili smo da što je zemlja slabija, to je pogodnija da bude zajednički imenitelj za mnoge probleme koji uključuju nasilne sukobe: građanske ratove, imigraciju, incidente i nasilni ekstremizam. I to vidimo i danas u vestima, dok ISIS mutira u verziju ISIS 2.0, upravo je to tamo gde su demokratije najslabije: Demokratska Republika Kongo, sigurno da je prisutan i u Avganistanu i postoji mogućnost širenja", kaže predsednica američkog Instituta za mir Nensi Lindborg.

​Predsedavajuća Stounbridž grupom Medjlin Olbrajt je rekla se borba protiv ekstremizma mora voditi na medjunarodnom nivou i da se razmenjuju informacije.

Bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt
Bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt

"Ja sam multilateralna Medlin. U suštini, moramo da nađemo način kako da dobijemo međunarodnu podršku za to, jer to nije samo američki problem. Radimo sa mnogim organizacijama, nevladinim organizacijama, privatnim sektorom, ali svakako dugo to traje. Na primer, borili smo se protiv genocida i etničkog čišćenja na Kosovu, ali nismo dovoljno dugo ostali tamo, jer je potrebno vreme da se izgrade vladine institucije i da se proaktivno deluje, da se ne dozvoli da neka ekstremna grupa može da uđe u zemlju i ponovo pogorša situaciju", istakla je Olbrajt.

Uslovi u slabim demokratijama i koji su plodno tlo za bujanje ekstremizma, pre svega su osećaj nepravde i osećaj građana da vlada ne ispunjava njihove potrebe. Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža Buša, Stiven Hedli, navodi da takva situacija pogoduje i sukobu velikih sila.

"Isto tako slabe demokratije su pozornica za borbu velikih sila. Vidite kako se Kina, a posebno Rusija pojavljuju u tim državama, samo da bi frustrirale Sjedinjene Države i da bi nametale svoje interese. I najčešće doprinose lošoj vladavini, kao izvoru problema za estremizam i terorizam".

​Nekadašnji prvi čovek Komisije o terorističkim napadima na Ameriku, posle 11 septembra 2001, Tom Kin navodi da bi za sprečavanje ekstremizma bilo važno da se uključe i društvene mreže.

"Nekako moramo da privolimo kompanije koje su vlasnici društvenih mreža na saradnju i to po svim pitanjima bezbednosti, Znam da će te kompanije reći da su internacionalne kompanije i ne samo američke i onda mora da se ide preko FBI-ja, CIA-e ili nekako drugačije. Ali moramo nekako da ih uključimo, ne kao da im kažemo šta treba da rade, nego da im na najvišem nivou objasnimo šta rade društvene mreže na globalnom nivou, kada je upitanju terorizam, i kako to koriste teroristi i da dobijemo i od njih uputstva i sugestije šta da radimo, jer je to i njima u interesu".

U izveštaju se navodi i da u američkom Kongresu mora da dođe do dvostranačkog sporazuma o tome kako će se Sjedinjene Države ubuduće boriti protiv ekstremizma. Takođe trebalo bi da se jasno navedu uloge koje će državne agencije imati, a predviđa se i uvođenje funkcije zamenika savetnika za nacionalni bezbednost zaduženog za strateško sprečavanje ekstremizma, koji bi koordinisao rad agencija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG