Džoli je specijalni izaslanik visokog komesara UN-a za izbeglice. Cilj konferencije je okonča praksa nekažnjivosti koja je sada tipična za silovanje i seksualno nasilje u konfliktima.
Lejla Dejmon je rodjena na Božić 1992. u Sarajevu – u jeku nasilnog raspada Jugoslavije. Njena majka nije želela da vidi svoje novorodjenče. Lejla objašnjava zašto:
„Moja majka, koja je bosanska muslimanka silovana je više puta u koncentracionim logorima i ostala je u drugom stanju. Rodila me je u bolnici u Sarajevu.“
Lejla je odrasla u Britaniji pošto su je usvojili muž i žena koji su snimali priču o njoj. Sukob u Bosni je odavno završen, ali se bol još uvek oseća.
„Od ogromnog broja silovanja u Bosni mislim da je samo 12 slučajeva završilo na sudu. Priča moje majke je neka vrsta osećaja nepravde, da se nikada ništa nije uradilo da joj se pomogne.“, kaže Lejla
Lelja sada radi za humanitarnu organizaciju „Ratno dete“ – koja učetvuje na globalnoj četvorodnevnoj konfrenciji u Londonu o okončanju seksualnog nasilja u konfliktu. Britanski sekretar za inostrane poslove Vilijam Hejg i glumica Andjelina Džoli su organizovali samit.
Oni su juče predstavili medjunarodni protokol o dokumentovanju i istrazi seksualnog nasilja u konfliktima - sa ciljem da se okonča praksa nekažnjavanja počinilaca silovanja u ratu.
„Sretala sam žrtve silovanja tokom ratova širom sveta. Gotovo bez izuzetka, one traže jednu stvar: pravdu. Pravo da se bude prihvaćen, a ne odbačen od strane društva. Pravo na dugoročnu ekonomsku i zdravstvenu podršku. I iznad svega, pravo na to da njihovi napadači odgovaraju pred sudom“, ukazala je Andjelina Džoli
Organizatori ove kampanje navode da je nivo nekažnjavanja u mnogim afričkim zemljama posebno visok i da je upotreba silovanja kao oružja rata u zemljama poput Demokratske republike Kongo endemična. Helen Kezienva je direktor humanitarne organizacije u Ugandi pod imenom Ženska medjunarodna medju-kulturna razmena (ISIS), koja pruža medicinsku i emocionalnu podršku žrtvama silovanja.
„U najvećem broju slučajeva kada su žene silovane, njihove porodice i posebno njihovi muževi ih odbacuju, te one pate od depresije, ponekad gubitka pamćenja, a ponekad čak pomišljaju na samoubistvo. Nekada one vide počinioce nasilja na slobodi.“
Političke reforme u Burmi su dobile brojna priznanja medjunarodne zajednice. Medjutim, na terenu – aktivisti navode da se situacija za žene nije promenila – posebno u etnički manjinskim oblastima gde još uvek postoji konflikt. Zoja Fan je direktor britanske kancelarije Burmanske kampanje.
„Broj prijava o silovanju i seksualnom nasilju koje primamo je porastao od kako je predsedniK Tein Sein počeo proces reformi. Mnoge od žena koje su bile silovane su bile žrtve grupnog silovanja.“
Organizatori samita se nadaju da će medjunarodni protokol okončati praksu nekažnjavanja počinilaca seksualnog nasilja u konfliktima. Ministri iz više desetina zemalja će razmotriti predloge o tome narednih dana.
Lejla Dejmon je rodjena na Božić 1992. u Sarajevu – u jeku nasilnog raspada Jugoslavije. Njena majka nije želela da vidi svoje novorodjenče. Lejla objašnjava zašto:
„Moja majka, koja je bosanska muslimanka silovana je više puta u koncentracionim logorima i ostala je u drugom stanju. Rodila me je u bolnici u Sarajevu.“
Lejla je odrasla u Britaniji pošto su je usvojili muž i žena koji su snimali priču o njoj. Sukob u Bosni je odavno završen, ali se bol još uvek oseća.
„Od ogromnog broja silovanja u Bosni mislim da je samo 12 slučajeva završilo na sudu. Priča moje majke je neka vrsta osećaja nepravde, da se nikada ništa nije uradilo da joj se pomogne.“, kaže Lejla
Lelja sada radi za humanitarnu organizaciju „Ratno dete“ – koja učetvuje na globalnoj četvorodnevnoj konfrenciji u Londonu o okončanju seksualnog nasilja u konfliktu. Britanski sekretar za inostrane poslove Vilijam Hejg i glumica Andjelina Džoli su organizovali samit.
Oni su juče predstavili medjunarodni protokol o dokumentovanju i istrazi seksualnog nasilja u konfliktima - sa ciljem da se okonča praksa nekažnjavanja počinilaca silovanja u ratu.
„Sretala sam žrtve silovanja tokom ratova širom sveta. Gotovo bez izuzetka, one traže jednu stvar: pravdu. Pravo da se bude prihvaćen, a ne odbačen od strane društva. Pravo na dugoročnu ekonomsku i zdravstvenu podršku. I iznad svega, pravo na to da njihovi napadači odgovaraju pred sudom“, ukazala je Andjelina Džoli
Organizatori ove kampanje navode da je nivo nekažnjavanja u mnogim afričkim zemljama posebno visok i da je upotreba silovanja kao oružja rata u zemljama poput Demokratske republike Kongo endemična. Helen Kezienva je direktor humanitarne organizacije u Ugandi pod imenom Ženska medjunarodna medju-kulturna razmena (ISIS), koja pruža medicinsku i emocionalnu podršku žrtvama silovanja.
„U najvećem broju slučajeva kada su žene silovane, njihove porodice i posebno njihovi muževi ih odbacuju, te one pate od depresije, ponekad gubitka pamćenja, a ponekad čak pomišljaju na samoubistvo. Nekada one vide počinioce nasilja na slobodi.“
Političke reforme u Burmi su dobile brojna priznanja medjunarodne zajednice. Medjutim, na terenu – aktivisti navode da se situacija za žene nije promenila – posebno u etnički manjinskim oblastima gde još uvek postoji konflikt. Zoja Fan je direktor britanske kancelarije Burmanske kampanje.
„Broj prijava o silovanju i seksualnom nasilju koje primamo je porastao od kako je predsedniK Tein Sein počeo proces reformi. Mnoge od žena koje su bile silovane su bile žrtve grupnog silovanja.“
Organizatori samita se nadaju da će medjunarodni protokol okončati praksu nekažnjavanja počinilaca seksualnog nasilja u konfliktima. Ministri iz više desetina zemalja će razmotriti predloge o tome narednih dana.