Server: “Mislim da i Beograd i Priština daju svoj doprinos relativno dobro u primeni Briselskog sporazuma. Znam da premijer Hašim Tači, koji je ovde bio nedavno, nije rekao ništa što bi uzrokovalo bilo kakav problem u Beogradu, dok srpska vlada, sa svoje strane, ulaže napore na realizaciji sporazuma. Dakle, ostvaruje se napredak.“
Glas Amerike: Srbi na severu Kosova izražavaju zabrinutost u vezi sa sporazumom, a i sa njegovom implementacijom?
Server: „Iznenadjen sam da Srbi na Kosovu ne izražavaju i veću zabrinutost pošto su apsolutno protiv tog sporazuma i pošto žele da ostanu u okviru Srbije dok bi sada mogli da do izvesne mere budu integrisani sa ostatkom Kosova. Ipak oni će uglavnom upravljati svojom zajednicom i imati značajne odgovornosti. Medjutim, ovo je sporazum koji ide daleko dalje od onog sta su oni želeli u smislu njihove integracije.“
Glas Amerike: Ukoliko bi Srbi na severu Kosova odbili da saradjuju, šta predvidjate?
Server: „Beograd bi morao da izvrši veći pritisak na Srbe na severu Kosova. Ovo su pregovori koji se ne rašavju nekim vojnim sredstvima ili nasiljem, već će to rešiti ljudi koji su preuzeli odogovornost na sebe da to sprovedu u delo, a lideri u Beogrdu jasno to žele da učine, a pod tim se podrazumeva i reintegracija severnog dela Kosova.“
Glas Amerike: Srbija svesrdno saradjuje sa Evropskom unijom. Da li verujete u mogućnost daljeg uslovljavanja Srbije?
Server: „Beograd će biti suočen sa uslovljavanjem naredne decenije koje će dolaziti iz Brisela, Nemačke, kao i od drugih članica EU. Ceo proces pristupanja EU zahteva ispunjavanje uslova unije. To neće biti okončano u januru, već će se nastaviti.“
Glas Amerike: Šta biste mogli da nam kažete o važnosti pristupanja Hrvatske EU?
Server: „Neposredne posledice je teško predvideti pošto će se učlanjenje odraziti na ekonomiju, odnose sa Srbijom i Bosnom, ali to sve nije sasvim jasno. Hrvatska bi mogla da ima izvesne koristi od moguće većih investicija i predvidjenih beneficija. Prema tome, uspeh Hrvatske upućuje poruku ostalim zemljama Balkana, da ukoliko se zalažete i činite prave stvari, vrata će se otvoriti. Ona nisu otvorena stalno, sada, recimo većina evropskih zemalja ne želi da prihvati nove članice. Poruka je - budite spremni kada se vrata otvore, a to znači oko deset godina priprema za Srbiju, više od toga za Kosovo, ali jedini način da se to postigne je da se počne sada.“
Glas Amerike: Neki drugi regionalni izazovi nisu rešeni, kao što je slučaj sa unutrašnjim problemima u Bosni i Hercegovini?
Server: „Obeshrarben sam unutrašnjim problemima u Bosni i Hercegovini, pošto nisu pronadjena rešenja za ustavne probleme. Bosna je ustvari paralizovana i ne znam kako da se ona oslobodi toga, sem kroz akcije svojih gradjana - da zahtevaju nešto bolje, a to je ono što se upravo dešava. To se vidi u nastojanjima prvog marta, itd. Drugim rečima gradjani Bosne su politički aktivniji nego ranije, u svetlu bojazni vladajućih krugova od velikih demonstracija pošto je rat u toj zemlji tako počeo. Medjutim, političari moraju da povremeno dobiju signale od svojih gradjana; jedan signal dolazi od izbora, a drugi sa ulice, kao što je sada u Egiptu. Mislim da su ulične demonstracije gradjana Bosne i Hercegovine indikacija da oni žele nešto bolje.“
Glas Amerike: Interni problemi su prisutni i u Makedoniji, kao i problem sa imenom te zemlje. Koliko će to biti problem za nju i kuda se ona kreće?
Server: „Ne vidim soluciju po pitanju imena, i niko ne može da predvidi kad će se to rešiti. Mislim da bi Makedonija trebalo da postane članica NATO-a pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonja, što je navedeno i u internom sporazumu. Verujem da bi to Vašington dozvolio, ali je probem u tome što dozvoliti nije isto što i ubediti Grčku da ona to omogući. Dakle, voleo bih da vidim Makeodniju u NATO-u čak i sa nerešenim pitanjem imena, a da se pridruži EU samo kada reši to pitanje, što mislim da svi makedonski političari shvataju.“
Glas Amerike: Srbi na severu Kosova izražavaju zabrinutost u vezi sa sporazumom, a i sa njegovom implementacijom?
Server: „Iznenadjen sam da Srbi na Kosovu ne izražavaju i veću zabrinutost pošto su apsolutno protiv tog sporazuma i pošto žele da ostanu u okviru Srbije dok bi sada mogli da do izvesne mere budu integrisani sa ostatkom Kosova. Ipak oni će uglavnom upravljati svojom zajednicom i imati značajne odgovornosti. Medjutim, ovo je sporazum koji ide daleko dalje od onog sta su oni želeli u smislu njihove integracije.“
Glas Amerike: Ukoliko bi Srbi na severu Kosova odbili da saradjuju, šta predvidjate?
Server: „Beograd bi morao da izvrši veći pritisak na Srbe na severu Kosova. Ovo su pregovori koji se ne rašavju nekim vojnim sredstvima ili nasiljem, već će to rešiti ljudi koji su preuzeli odogovornost na sebe da to sprovedu u delo, a lideri u Beogrdu jasno to žele da učine, a pod tim se podrazumeva i reintegracija severnog dela Kosova.“
Glas Amerike: Srbija svesrdno saradjuje sa Evropskom unijom. Da li verujete u mogućnost daljeg uslovljavanja Srbije?
Server: „Beograd će biti suočen sa uslovljavanjem naredne decenije koje će dolaziti iz Brisela, Nemačke, kao i od drugih članica EU. Ceo proces pristupanja EU zahteva ispunjavanje uslova unije. To neće biti okončano u januru, već će se nastaviti.“
Glas Amerike: Šta biste mogli da nam kažete o važnosti pristupanja Hrvatske EU?
Server: „Neposredne posledice je teško predvideti pošto će se učlanjenje odraziti na ekonomiju, odnose sa Srbijom i Bosnom, ali to sve nije sasvim jasno. Hrvatska bi mogla da ima izvesne koristi od moguće većih investicija i predvidjenih beneficija. Prema tome, uspeh Hrvatske upućuje poruku ostalim zemljama Balkana, da ukoliko se zalažete i činite prave stvari, vrata će se otvoriti. Ona nisu otvorena stalno, sada, recimo većina evropskih zemalja ne želi da prihvati nove članice. Poruka je - budite spremni kada se vrata otvore, a to znači oko deset godina priprema za Srbiju, više od toga za Kosovo, ali jedini način da se to postigne je da se počne sada.“
Glas Amerike: Neki drugi regionalni izazovi nisu rešeni, kao što je slučaj sa unutrašnjim problemima u Bosni i Hercegovini?
Server: „Obeshrarben sam unutrašnjim problemima u Bosni i Hercegovini, pošto nisu pronadjena rešenja za ustavne probleme. Bosna je ustvari paralizovana i ne znam kako da se ona oslobodi toga, sem kroz akcije svojih gradjana - da zahtevaju nešto bolje, a to je ono što se upravo dešava. To se vidi u nastojanjima prvog marta, itd. Drugim rečima gradjani Bosne su politički aktivniji nego ranije, u svetlu bojazni vladajućih krugova od velikih demonstracija pošto je rat u toj zemlji tako počeo. Medjutim, političari moraju da povremeno dobiju signale od svojih gradjana; jedan signal dolazi od izbora, a drugi sa ulice, kao što je sada u Egiptu. Mislim da su ulične demonstracije gradjana Bosne i Hercegovine indikacija da oni žele nešto bolje.“
Glas Amerike: Interni problemi su prisutni i u Makedoniji, kao i problem sa imenom te zemlje. Koliko će to biti problem za nju i kuda se ona kreće?
Server: „Ne vidim soluciju po pitanju imena, i niko ne može da predvidi kad će se to rešiti. Mislim da bi Makedonija trebalo da postane članica NATO-a pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonja, što je navedeno i u internom sporazumu. Verujem da bi to Vašington dozvolio, ali je probem u tome što dozvoliti nije isto što i ubediti Grčku da ona to omogući. Dakle, voleo bih da vidim Makeodniju u NATO-u čak i sa nerešenim pitanjem imena, a da se pridruži EU samo kada reši to pitanje, što mislim da svi makedonski političari shvataju.“