U priču o prodaji Telekoma nedavno se uključio i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je postavio pitanje prislušne opreme vojske koja se nalazi pri Telekomu, Sličnu poruku dao je ministar policije, a javnosti je nejasno i da li će se prodavati i telekomunikaciona infrastruktura. Zbog toga su u javnosti sve glasniji zahtevi da se makar ne žuri, ako ne i potpuno obustavi prodaja Telekoma.
Prva vest o prodaji, to jest o nameri Vlade da proda Telekom pojavila se pre tačno godinu dana, u februaru 2010-te, ali se čini da je privatizacija državnog operatora i dalje daleko od realizacije. Na raspisani tender prijavilo se sedam zainteresovanih kupaca, ali stvar i dalje stoji – to jest reklo bi se da investitori sada čekaju da potez države i saznaju više detalja i prodaji:
"Suština u ovom trenutku, sasvim je jasno da vlada neće ni moći da proda Telekom ovako kako je pokušavala za ovih godinu dana zato što se tu ne zna ni šta je čije, ni koliko tu šta košta ni da li može to uopšte da se proda. Naravno da se ne može ni pretpostaviti koliko vredi", navodi urednik Balkan magazina Slavoljub Kačarević.
Prodavac, to jest Vlada istakla je cenu od milijardu i 400 miliona evra, ali je veliko pitanje da li su kupci spremni da uđu u aranžman koji ima dosta nepoznanica. Za sada, državni funkcioneri sa optimizmom gledaju razvoj situacije:
"Postoji mnogo veće interesovanje za kupovinu Telekoma nego što se u početku mislilo", saopštio je predsednik vlade Srbije Mirko Cvetković.
"Situaciju menja činjenica da se pojavio i četvrti zainteresovani", naglasila je Jasna Matić, ministarka telekomunikacija Srbije
"Početna cena je milijardu i 400 miliona evra za 51 odsto kapitala u Telekomu",objavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
"Ti privatizacioni prihodi, ali prvo treba oni da dodju, od prodaje Telekoma treba da se sliju u budžet", istakla je ministarka finansija Dijana Dragutinović.
Slavoljub Kačarević, urednik Balkan magazina, koji je pokrenuo kampanju za praćenje namera Vlade da proda Telekom, kaže da ima dosta razloga protiv prodaje:
"Prodaja Telekoma je jedna prilično komplikovana stvar s obzirom da je Telekom jedan konglomerat koji je star stotinak godina. I uvek se razvijao i u kraljevini i u socijalizmu i u ne znam ni ja šta se zove posle toga kao jedan monopol. Kao što je inače slučaj u celom svetu."
Drugim rečima, privatizacija sistema kakav je Telekom zahteva mnogo više priprema – kako bi se, pre svega, znalo šta će se prodavati:
"Čak do neki dan nije bilo jasno ni koliko se prodaje, a sad baš nije jasno ni šta se prodaje", smatra Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja
"Imali smo prilike da čujemo do poslednjih dana da čujemo da se recimo javi ministar odbrane ili policije pa da kaže “a onaj deo koji je naš u Telekomu, to se ne prodaje”… Ili da ministarka telekomunikacija kaže “da se infrastrukturna telekomunikaciona ne prodaje”. Onaj ko sedi sa strane i čeka da se oni dogovore o čemu se radi da bi kupio, on je verovatno u čudu šta se u stvari tu prodaje", ističe Kačarević.
"Već dugo vremena insistiramo na tome da prije prodaje Telekoma mora da se izvrši jedna reorganizacija u skladu sa ranijim odlukama vlade i tehnologijom rada telekomunikacija. A to je da se infrastruktura potpuno izdvoji u jedno posebno preduzeće", kaže Bušatlija.
Protivnici privatizacije Telekoma ističu da je reč o prodaji prirodnih resursa, da je Telekom uspešna kompanija koja donosi profit, da će prodajom državnog operatera usluge poskupeti, kao i da privatni vlasnik neće imati interes da ulaže u razvoj. Konačno, problem su i motivi prodaje, a njih po mišljenju Kačarevića ima makar tri:
"Jedan od motiva je to što je prosto Telekom predvidjen davno za privatizaciju i to je ugradjeno u državnu politiku. Drugi je motiv taj da se dodje do vanrednog priliva novca u državni budžet."
"To govori i dubini krize u kojoj se ova zemlja nalazi i koliko su joj preko potrebna sredstva da bi očuvala i ovu krhku makroekonomsku stabilnost", navodi ekonomski analitičar Saša Đogović.
"I s treće strane je da je to polje, ovako kako kod nas stoji i kako se ovo sprovodi potpuno transparentno. To je polje u kome se otvara mnogo mogućnosti za one ambicije koje idu na to da se lako i brzo dodje do zarade kroz provizije, kroz usluge, kroz ugovaranja, posredovanja, procenjivanja i tako dalje", ističe Kačarević.
Čak i ako Vlada, suočena sa velikim, ekonomskim problemima i praznom kasom bude uporna u nameri da privatizuje Telekom, Kačarević smatra da postoje veliki izgledi da prodaja ne uspe:
"Em se to prodaje sa pogrešnom cenom, em se ne zna šta se prodaje, em ukoliko dodje do prodaje nastaće takvi problemi da ili će propasti prodaja, ili će propasti onaj ko je prodao ili će propasti onaj ko je kupio. Prosto to tako ne može da se izvede i sad je sasvim jasno."
Za sada je više od 2.000 ljudi potpisalo peticiju Balkan magazina protiv prodaje Telekoma, u priču su se uključili gotovo svi mediji, pa i opozicija. Na potezu je Vlada.