Predsednik Srbije BorisTadić potpisao je danas u palati na Jelisejski poljima sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem Političku deklaraciju, koja, kako je ocenjeno, ističe značaj predstojećeg pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i predstavlja novi podstrek prijateljskim vezama i poverenju između Beograda i Pariza.
Predsednici Francuske i Srbije Nikola Sarkozi i Boris Tadić prisustvovali su danas u Parizu potpisivanju sporazuma o strateškom partnerstvu dve zemlje, koje, po oceni spskog predsednika, podrazumeva saradnju u oblasti evropskih intergracija, modernizacije administracije u Srbiji, infrastrukture, kao i saradnju u oblasti odbrane:
"Strateško partnerstvo podrazumeva i naše obaveze, a to je obaveza reformisanja našeg pravnog sistema, uspostavljanja pravne države, dovršetak reforme pravosuđa, donošenja seta zakona koji su deo Akcionog plana koji treba tokom letnjih meseci da se dovrši. I nakon toga mi očekujemo jasnu podršku Francuske u dobijanju statusa kandiata i datuma za pregovore za članstvo u EU."
Pre toga, kako je još rekao Tadić nakon susreta sa francuskim predsednikom, Srbija mora da okonča saradnju sa Hagom i dobije najviše ocene od glavnog tužioca Serža Bramerca. A kao prvi šef srpske države u bilatelarnoj poseti Parizu posle kralja Petra I Karađorđevića pre tačno sto godina, Tadić je ocenio da ova poseta bila prilika da se obnove stara prijateljstva i stara savezništva:
"Izuzetno sam zadovoljan ovom posetom. Ona bi mogla imati prekretnički značaj u odnosima Srbije i Francuske, ali i jednu potpuno novu dimenziju vezano za dinamiku učlanjenja Srbije u EU. Jer nakon ove posete učlanjenje u EU može ići kud i kamo brže nego do sada."
Srpski predsednik je izrazio očekivanje i da će se tokom narednih meseci pronaći saglasni modaliteti finansiranja i izgradnje metroa u Beogradu, što bi, po rečima Borisa Tadića, bio konkretan spomenik saradnje Francuske i Srbije. Inače, tokom trodnevnog boravka u Parizu Tadić se sastao i sa drugim francuskim državnim zvaničnicima – premijerom Fransoa Fijonom, predsednikom francuske Nacionalne skupštine Bernarom Akojeom i predsednikom Senata Žerarom Laršeom.