Sa smirivanjem situacije u Srbiji, pažnja javnosti se sa samih poplava polako prebacuje na probleme sanacije terena, povratka stanovništva kućama i procene štete. Nadležni upozoravaju da opasnost još nije prošla, da se u petak očekuje novi poplavni talas Save, a bilans žrtava polako raste – kako je danas izjavio premijer Aleksandar Vučić do sada je pronađeno 27 žrtava, a najmanje 10 ili 11 od njih je preminulo prirodnom smrću.
Vučić se danas sastao sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj Sumom Čakrabartijem, koji je poručio da će EBRD pojačati napore, u okviru svog mandata, kako bi pomogao Srbiji u saniranju posledica poplava. Imamo razne načine i ideje da priteknemo u pomoć Srbiji, a jedan od njih je preraspodela neiskorišćenih sredstava, rekao je Čakrabarti, dok je srpski premijer ocenio da će pomoć donatora pokriti 20 do 25 odsto štete i da će Srbija najveći teret morati da podnese sama.
Po rečima Vučića plan za obnovu zemlje biće gotov za nekoliko nedelja i on će se sprovoditi u četiri faze – kroz obnovu elektroenergetskog sistema, saniranje putne infrastrukture, saniranje štete na kućama i drugim objekatima i obnovu sveukupne ekonomske energije:
"Mi ćemo da uradimo sve što je u našoj moći, da pokušamo da energiju ljudi koja je neretko važnija i od novca, neretko važnija od mnogo čega, tu želju ljudi da brinu o svojoj zemlji i o svojoj budućnosti da iskoristimo na najbolji način i postignemo jednako dobre rezultate."
Evropska komesarka za vanredne situacije Kristalina Georgieva predala je jutros Vladi Srbije opremu koja će omogućiti da oko hiljadu porodica na postradalim područjima ima struju. Ona je obišla Termoelektranu Kostalac i tom prilikom je naglasila da je EU od prvog momenta reagovala kako bi pomogla Srbiji. EU će kroz IPA fondove pomoći Srbiji, postoji i mogućnost korišćenja novca iz Fonda evropske solidarnosti, ali, kako je rekla Georgijeva, to je faza koja tek treba da usledi:
"Mi sa stanovišta civilne zaštite EU imamo dva prioriteta: pre svega da se nastavi ispumpavanje vode iz objekta, zgrada i uopšte sa područja gde je voda poplavila. Takođe, nastavljamo sa humanitarnom podrškom stanovništvu koje je pogođeno poplavama, tako da smo već isporučili dizel-generatore, namirnice, uređaje za prečišćavanje vode, ćebad, dušeke, krevete."
U Srbiji već nekoliko dana radi tim američke Kancelarije za pomoć u vanrednim situacijama u inostranstvu, koji sa Vladom Srbije razmatra koje su ključne potrebe Srbije u ovom trenutku, na osnovu čega će SAD uputiti konkretnu pomoć. Takođe, ambasador Majkl Kirbi je, u okviru svojih ovlašćenja, naložio isplatu 100.000 američkih dolara za nabavku opreme i neprehrambenih artikala neophodnih za pomoć poplavljenim.
Na redovnom brifingu za novinare, situaciju na Balkanu je komentarisala i portparol Stejt Departmenta Džen Psaki. Ona je izjavila da je vlada SAD preko USAID-a i Sekretarijata za odbranu već poslala resurse da se pomogne u spasilačkim operacijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Prema rečima Psaki, američke ambasade u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj danonoćno rade na organizaciji i pružanju pomoći, u koordinaciji sa vladama u regionu, kao i da rade na prikupljanju sredstava unutar diplomatske zajednice i pomažu u naporima organizovanja volontera.
Vučić se danas sastao sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj Sumom Čakrabartijem, koji je poručio da će EBRD pojačati napore, u okviru svog mandata, kako bi pomogao Srbiji u saniranju posledica poplava. Imamo razne načine i ideje da priteknemo u pomoć Srbiji, a jedan od njih je preraspodela neiskorišćenih sredstava, rekao je Čakrabarti, dok je srpski premijer ocenio da će pomoć donatora pokriti 20 do 25 odsto štete i da će Srbija najveći teret morati da podnese sama.
Po rečima Vučića plan za obnovu zemlje biće gotov za nekoliko nedelja i on će se sprovoditi u četiri faze – kroz obnovu elektroenergetskog sistema, saniranje putne infrastrukture, saniranje štete na kućama i drugim objekatima i obnovu sveukupne ekonomske energije:
"Mi ćemo da uradimo sve što je u našoj moći, da pokušamo da energiju ljudi koja je neretko važnija i od novca, neretko važnija od mnogo čega, tu želju ljudi da brinu o svojoj zemlji i o svojoj budućnosti da iskoristimo na najbolji način i postignemo jednako dobre rezultate."
Evropska komesarka za vanredne situacije Kristalina Georgieva predala je jutros Vladi Srbije opremu koja će omogućiti da oko hiljadu porodica na postradalim područjima ima struju. Ona je obišla Termoelektranu Kostalac i tom prilikom je naglasila da je EU od prvog momenta reagovala kako bi pomogla Srbiji. EU će kroz IPA fondove pomoći Srbiji, postoji i mogućnost korišćenja novca iz Fonda evropske solidarnosti, ali, kako je rekla Georgijeva, to je faza koja tek treba da usledi:
"Mi sa stanovišta civilne zaštite EU imamo dva prioriteta: pre svega da se nastavi ispumpavanje vode iz objekta, zgrada i uopšte sa područja gde je voda poplavila. Takođe, nastavljamo sa humanitarnom podrškom stanovništvu koje je pogođeno poplavama, tako da smo već isporučili dizel-generatore, namirnice, uređaje za prečišćavanje vode, ćebad, dušeke, krevete."
U Srbiji već nekoliko dana radi tim američke Kancelarije za pomoć u vanrednim situacijama u inostranstvu, koji sa Vladom Srbije razmatra koje su ključne potrebe Srbije u ovom trenutku, na osnovu čega će SAD uputiti konkretnu pomoć. Takođe, ambasador Majkl Kirbi je, u okviru svojih ovlašćenja, naložio isplatu 100.000 američkih dolara za nabavku opreme i neprehrambenih artikala neophodnih za pomoć poplavljenim.
Na redovnom brifingu za novinare, situaciju na Balkanu je komentarisala i portparol Stejt Departmenta Džen Psaki. Ona je izjavila da je vlada SAD preko USAID-a i Sekretarijata za odbranu već poslala resurse da se pomogne u spasilačkim operacijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Prema rečima Psaki, američke ambasade u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj danonoćno rade na organizaciji i pružanju pomoći, u koordinaciji sa vladama u regionu, kao i da rade na prikupljanju sredstava unutar diplomatske zajednice i pomažu u naporima organizovanja volontera.
