Dvadeseta godišnjica akcije Oluja, u kojoj je više od 200.000 Srba izbeglo iz Hrvatske, uzburkala je odnose dve zemlje - dok Zagreb slavi, u Srbiji će 5-tog avgusta biti obeležen Dan sećanja na prognane.
Pred 20-tu godišnjicu akcije Oluja u Beogradu se dosta negativno gleda na predstojeću proslavu u Hrvatskoj, uz isticanje da je za Srbiju to dan žalosti u kome je više od 200 hiljada ljudi prognano sa svojih ognji-šta, a 2.000 se i dalje vode kao ubijeni ili nestali. Po rečima potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović 4. i 5. avgust su teški dani za Srbiju koji se obeležavaju u sećanju na sve žrtve i pro-gnane – ne samo iz Oluje, već i iz drugih akcija:
"Upravo 5. avgusta, koji je Dan sećanja, svi Srbi, gde god se našli – u Srbiji, van Srbije, širom sveta, treba da odvoje minut i da se sete svih ljudi koji su prognani. Ne bih to nazvala problemom, nazvala bih to tugom. Za Srbiju je to tužan dan."
Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba Aleksandar Vulin je najavio da će 5. avgusta ispod mosta u Sremskoj Rači biti održan skup u znak sećanja na prognane i stradale Srbe u akciji Oluja. Vulin je ukazao da je obeležavanje "Oluje" način da Srbija civilizovano i ljudski kaže koliko pati:
"Srbija hoće dobrosusedske odnose, Srbija želi da živi sa svima u miru, Srbija želi da napreduje, Srbija želi da sarađuje, želi zajednički put. Ali to ne znači da ćemo se praviti da Oluje nije bilo, i to ne znači da ćemo ikada reći da je Oluja nešto što je za nas dobro, da ćemo ikada reći da 250 hiljada proteranih, da 2.000 nestalih i ubijenih mogu da budu zaboravljeni. Nikada neće biti zaboravljeni."
A povodom 20-te godišnjice akcije Oluja, u Beogradu je održan okrugli sto, na kome je istaknuto da bi Srbija i Hrvatska, umesto simboličkih manifestacija, trebalo da posvete više pažnje patnji stradalih u ratu i da je neophodno da vode aktivnu susedsku politiku kako ne bi bili osuđeni na lošu prošlost.