Proces pregovora o pristupanju EU može da dovede do promena u odnosu Srbije u procesuiranju ratnih zločina, ocenjeno je na današnjem predstavljanju izveštaja Amensti internešnala o problemu nekažnjavanja zločina u Srbiji.
Nedostatak izričite političke volje je glavna prepreka u Srbiji za brže procesuiranje osumnjičenih za ratne zločine počinjene tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, ocenjeno je u danas objavljenom izveštaju Amnesti internešenala. Kako je istakla predstavnica ove organizacije Šon Džons, u Amnesti internešnalu očekuju da Evropska komisija uzme u obzir ovaj dokument tokom skrininga poglavlja 23 o ljudskim pravima.
Ona je navela da Amnesti u svom izveštaju ukazuje da Srbija radi efikasnijeg procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine mora da popravi zakonski okvir i da obezbedi veća finansijska sredstva za Tužilaštvo za ratne zločine i za Službu za zaštitu svedoka:
"Priznajemo da je Srbija učinila nekakav progres, ali u poslednjih deset godina, od otvaranja Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, broj osumnjičenih koji su privedeni pravdi je vrlo mali u poređenju sa brojem zločina počinjenih tokom devedesetih. I što je još važnije, kada osumnjičeni nije priveden pravdi, mi smatramo da je žrtvama uskraćeno pravo na pravdu."
Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo rekla je da počinioci ratnih zločina danas u Srbiji mogu da budu sigurniji da im neće biti suđeno, nego što moraju da strahuju od suda:
"Naglasila bih da je zajednički imenilac svih tih identifikovanih problema uticaj političke klime i političkih faktora na procesuiranje ratnih zločina. Bilo tako što ne postoji politička volja da se neki problemi reše, bilo tako što postoji direktan uticaj političkih faktora na procesuiranje ratnih zločina."
Borba protiv nekažnjivosti ratnih zločinaca počela je posle pada režima Slobodana Miloševića i sada nakon više od jedne decenije možemo da kažemo da je bilans nezadovoljavajući, rekla je Sandra Orlović.