U srpskim medijima nastavljen je trend rasta broja prekršaja Kodeksa novinara - u drugoj polovine prošle godine zabeleženo je ukupno 5.057 tekstova sa bar jednim prekršajem, to jest 17 odsto više u odnosu na prethodni monitoring.
Među osam dnevnih novina koje su praćene, najviše prekršaja bilo je u listu Alo - ukupno 1.266, a kako su danas saopštili predstavnici Saveta za štampu, slede Kurir, Srpski telegraf, Informer, Blic i Večernje novosti.
Posebna pažnja Saveta bila je a usmerena na prekršaje u kojima su oštećeni maloletnici, kao i kršenje pretpostavke nevinosti, a kako je istakla članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza, teško je očekivati bolju situaciju u medijima pored ovakve današnje političke i društvene situacije.
"Ako vi u parlamentu imate ono što imate, meni je kao novinarki teško objašnjivo da mediji mogu da budu drugačiji, čistiji, pravičniji, da se kultura i etika javne reči više poštuje itd. Tako da bi i okruženje moglo tu čitavu priču da se uključi", naglasila je Skroza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da se najveći broj žalbi upućenih Savetu odnosi na istinitost izveštavanja, i da je sve više onih žalbi koje se odnose na privatnost.
Takođe, ona je ukazala na poseban problem koji j uočen poslednjih godina - da mediji koji najviše krše Kodeks bivaju "nagrađeni" i prolaze na medijskim konkursima, posebno u lokalnim zajednicama.
"Sva naša borba u vezi za medijskom strategijom je bila da se ti unese u strategiju, da bi se dalje menjalo kroz zakone, da to bude ubuduće obavezujući kriterijum - da mediji koji ne priznaje Kodeks, ne priznaje samoregulaciju, krši Kodeks, ne može uopšte da konkuriše za novac, odnosno da to bude eliminatorni uslov", rekla je Novaković.
Govoreći o prekršajima u kojima su oštećeni maloletnici, novinar Petar Jeremić je istakao da je i tu prednjačio Alo sa 141 tekstom u kome se nalazio makar jedan prekršaj, ali je i dnevnik Danas u decembru imao dva prekršaja u vezi sa slučajem otete devojčice. To, po njegovom mišljenju, ukazuje na potrebu diskusije o tome gde je granica, "jer i ozbiljni mediji prave greške iz najbolje namere", kaže Jeremić.