U zemljinoj orbiti se nalazi više od 2 hiljade satelita koji prenose telefonske, radio, televizijske i internet signale za sakupljanje podataka o vremenskim uslovima, za navigaciju, naučna merenja, vojnu kontrolu i drugo. Ako se satelit pokvari bilo mehanički ili elektronski ili ako ostane bez goriva, on ostaje napušten jer ni jedna svemirska agencija nema mogućnosti da servisira satelite u orbiti. Naučnici iz Centra za robotičku tehnologiju Univerziteta Zapadne Virdžinije pokušavaju da reše taj problem.
Da bi uspešno obavljao svoje funkcije, satelit mora da bude u određenoj poziciji u svemiru, što zahteva periodično aktiviranje upravljačkih raketnih motora malog kapaciteta. Čak i ako su svi sistemi i dalje u pogonu, satelit postaje svemirski otpad ukoliko ostane bez goriva.
Zato bi slanje robota da dopune gorivo u satelitu bilo daleko bezbednije i jeftinije nego slanje astronauta za obavljanje istog posla. Međutim prilazak i usporavanje satelita teških jednu tonu, koji se okreću velikom brzinom je ogroman zadatak za jednog robota.
Naučnici na Univerzitetu Zapadne Virdžinije sada testiraju servisiranje velikih satelita robotima koristeći kopiju donjeg dela tipičnog satelita, koji su dobili od NASA-inog svemirskog centra Godar.
“Pokušavamo da iskopiramo kretanje satelita u svemiru tako da bude realistično, i kako bi se kretao u odnosu na robotičku ruku i onda dobijamo vizuelni sistem ovog robota i alatku za komunikaciju sa satelitom”, kaže direktor Centra za robotičku tehnologiju Univerziteta Zapadne Virdžinije Tomas Evans.
Kopija satelita može simultano da se okreće na platformi sličnoj onoj koja se koristi za simulacije letenja. Roboti za servisiranje moraju da prilagode svoje pokrete pokretima satelita tako da bi kontakt bio bez greške. Geometrijski marker koji su postavljeni na satelit pomažu pri toj operaciji.
“Ako postavimo pogodnije markere na satelit, tako da naš vizuelni sistem može bolje da ga vidi i da im pruži preciznije pozicione odrednice, to bio bilo bolje za servisiranje satelita”, navodi Evans.
Jaka svetla pomažu da se proceni kako će sistem za prepoznavanje markera da se ponaša pod ekstremno jakim sunčevim svetlom. Evans se nada da će projekat takođe pomoći slaboj ekonomiji Zapadne Virdžinije.
“Dostupno nam je dosta resura, imamo akademske institucije, Univerzitet Zapadne Virdžinije, više škole, i možemo da uvedemo neke inženjere u sistem i u ovaj objekat kako bismo razvili svemirsku robotiku u Zapadnoj Virdžiniji”.
NASA planira da 2018. započne misiju za testiranje robotičkih snabdevanja gorivom satelita koji su u orbiti.