Visoki zvaničnici država regiona Jugoistočne Evrope usvojili su u utorak na Samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), na Brdu kod Kranja u Sloveniji, deklaraciju kojom su potvrdili posvećenost saradnji sa fokusom na evropsku perspektivu regiona, očuvanje bezbednosti i stabilnosti, saradnju mladih i povezanost u oblasti digitalne ekonomije.
U Deklaraciji se naglašava zajednička vizija Jugoistočne Evrope kao dela ujedinjene, slobodne i prosperitetne Evrope.
Stabilnost, prosperitet i dobrosusedski odnosi Regiona glavni su politički prioriteti, koji bi trebalo da budu realizovani kroz razvoj, ekonomski rast, usvajanje i sprovođenje reformi, kao i kroz intenzivne napore na rešavanju preostalih otvorenih pitanja, uz uvažavanje postojećih sporazuma, navodi se u deklaraciji.
Na Samitu je potvrđena konsenzusom doneta odluka o mandatima pozicije generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC), posle Gorana Svilanovića iz Srbije, tako što bi od 2019. do 2021. tu dužnost obavljala Majlinda Bregu iz Albanije, a posle nje, od 2022. do 2024. kandidat Crne Gore Igor Lukšić.
Na Samitu je usvojena odluka da Procesom saradnje u narednom dvogodišnjem periodu predsedavaju po jednu godinu Bosna i Hercegovina i Kosovo.
Na Samitu su, pored domaćina - premijera Slovenije Miroslava Cerara učestvovali premijeri Crne Gore Duško Marković, Hrvatske - Andrej Plenković, Kosova - Ramuš Haradinaj i Bugarske - Bojko Borisov, predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić kao i visoki zvaničnici Albanije, Srbije, Moldavije, Rumunije, Grčke i Turske, navodi se u saopštenju.
(Ne)održani bilateralni susreti
Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, sastao se na Brdu kod Kranja odvojeno sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Denisom Zvizdićem i kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem.
Plenković i Zvizdić su, kako prenose hrvatski mediji, potvrdili nastavak dobrosusedskih odnosa i dogovorili skoru posetu predsedavajućeg Saveta ministara Zagrebu.
Zvizdić je na pitanje da li je sa Plenkovićem razgovarao o Pelješačkom mostu, odgovorio: "Dogovorili smo moju posetu Hrvatskoj, koja će uslediti vrlo brzo, razgovaraćemo i o drugim otvorenim pitanjima kao što je zbrinjavanje nuklearnog otpada".
S druge strane, slovenački premijer Miro Cerar, domaćin samita, izjavio je povodom odnosa sa Hrvatskom da će njegova vlada nastaviti sa započetim pravnim procesima, koji je tiču arbitražnog spora u vezi sa granicom na moru u Piranskom zalivu, odnosno Savurdijskoj vali, te hrvatskih štediša u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci. Cerar je poručio da je "otvorena za dijalog kad on ima smisla", ali i da neće popustiti kada su interesi njegove zemlje u pitanju.
Agencija Hina prenosi da je preama Cerarovim rečima, Slovenija "bila primorana" na pravne poteze, jer Hrvatska na njena ranija upozorenja "nije reagovala", pa će se ti postupci, kako je najavio, i nastaviti, osim ako Hrvatska u međuvremenu ne pristane na primenu arbitraže i ne promeni stav o tužbama protiv Ljubljanske banke zbog tzv. prenesene štednje pred hrvatskim sudovima.
Odgovarajući na pitanje novinara kako to da nije došlo do bilateralnog sastanka s hrvatskim premijerom Plenkovićem, u situaciji kada među državama postoje otvorena pitanja, Cerar je kazao da je s Plenkovićem razmenio nekoliko reči, ali da nije bilo prilike za temeljni razgovor o problematičnim pitanjima.
On je, govoreći o sadržaju rasprave na samitu, rekao da Slovenija podržava proces širenja EU na države zapadnog Balkana i pruža im pomoć u tom procesu, a da na potrebu širenja na te države upozorava i druge članice Unije, zauzimajući se i za uključivanja u NATO država iz regiona, koje to žele, jer to shvata kao proces obezbeđivanja stabilnosti regiona.***