S obzirom na upozorenja u naslovima širom sveta na sve veće suše i krizu gladi i gotovo 15 odsto američkih domaćinstava koja se bore da obezbede dovoljno hrane, verska organizacija u pregrađu američke prestonice neupadljivo dostavlja hranu onima kojima je potrebna.
Svakog ponedeljka oko 150 ljudi stoji u redu na parkingu Centra za hrišćanski život u okrugu Prins Džordž u Merilendu. Džoan Osvald, čija porodica od aprila živi u skloništu za beskućnike, došla je rano ujutru.
„Teško sam nabavljala hranu. Medjutim, od kako sam srela pastora Slaja, ne moramo da brinemo o ishrani moje porodice. Svaki dan imam hranu u frižideru.“
Svi u redu dobiju hleb i kesu sa više od pet kilograma povrća i voća.
„Sve je besplatno. Zbog toga ovde imate red. Sada je svima teško. Svi imaju potrebe bez obzira ko su i šta su.“
Pastor Ben Slaj vodi Centar za hrišćanski život. On je pre godinu i po dana počeo nedeljnu raspodelu hrane siromašnim stanovnicima u predgradju Vašingtona. Svakog ponedeljka, on iznajmi hladnjaču i natovari voće i povrće iz „Tejlor farms“ i „Koustal sanbelt prodjus“, dve najveće kompanije na Istočnoj obali.
„To je otprilike devet hiljada kilograma nedeljno. Nekada međutim dobijemo samo pet hiljada. Danas ćemo dobiti 18 do 23 tone svežeg voća i povrća od te dve kompanije.“
Program je počeo kada je pastor Slaj čuo da ogromna količina hrane stoji u skladištima i nema gde da se nosi. Džejms Mekvorter je potpresednik kompanije „Koustal sanbelt prodjus“.
„Prodajemo milione gajbica svežeg voća i povrća svake godine. Nekada imamo višak. Naši potrošači imaju veoma visoke standarde za kvalitet. Stoga, ako nešto stoji nekoliko dana, možda nećemo moći da ga prodamo, ali svakako ne želimo da ga bacimo.“
Ako niko ne uzme preostalu robu, kaže Mekvorter, kompanija mora da je baci.
„U najboljem slučaju, biće pretvorena u đubrivo. U najgorem slučaju, biće bačena.“
Prema nedavno objavljenom izveštaju Nacionalnog saveta za odbranu resursa, oko 40 odsto hrane proizvedene u Sjedinjenim Državama se baca.
„To je ogromna šteta i novčano i ekološki. Procenjujemo da se oko 165 milijardi dolara godišnje baca u hrani koja se ne pojede“, kaže Bob Kif iz Nacionalnog saveta.
A u Centru za hrišćanski život, oko 20 lokalnih neprofitnih organizacija uzima te ostatke od pastora Slaja da ih dalje deli.
„Teško je nabaviti povrće. Možete da nađete hleb, ali povrće zaista teško. Veoma smo zahvalni.“
„Mnogo porodica živi od plate do plate, tako da ne moraju da kupuju to skupo povrće.“
Ben Slaj kaže da je blagoslov smanjiti traćenje hrane i pomoći ljudima koji su gladni.
Svakog ponedeljka oko 150 ljudi stoji u redu na parkingu Centra za hrišćanski život u okrugu Prins Džordž u Merilendu. Džoan Osvald, čija porodica od aprila živi u skloništu za beskućnike, došla je rano ujutru.
„Teško sam nabavljala hranu. Medjutim, od kako sam srela pastora Slaja, ne moramo da brinemo o ishrani moje porodice. Svaki dan imam hranu u frižideru.“
Svi u redu dobiju hleb i kesu sa više od pet kilograma povrća i voća.
„Sve je besplatno. Zbog toga ovde imate red. Sada je svima teško. Svi imaju potrebe bez obzira ko su i šta su.“
Pastor Ben Slaj vodi Centar za hrišćanski život. On je pre godinu i po dana počeo nedeljnu raspodelu hrane siromašnim stanovnicima u predgradju Vašingtona. Svakog ponedeljka, on iznajmi hladnjaču i natovari voće i povrće iz „Tejlor farms“ i „Koustal sanbelt prodjus“, dve najveće kompanije na Istočnoj obali.
„To je otprilike devet hiljada kilograma nedeljno. Nekada međutim dobijemo samo pet hiljada. Danas ćemo dobiti 18 do 23 tone svežeg voća i povrća od te dve kompanije.“
Program je počeo kada je pastor Slaj čuo da ogromna količina hrane stoji u skladištima i nema gde da se nosi. Džejms Mekvorter je potpresednik kompanije „Koustal sanbelt prodjus“.
„Prodajemo milione gajbica svežeg voća i povrća svake godine. Nekada imamo višak. Naši potrošači imaju veoma visoke standarde za kvalitet. Stoga, ako nešto stoji nekoliko dana, možda nećemo moći da ga prodamo, ali svakako ne želimo da ga bacimo.“
Ako niko ne uzme preostalu robu, kaže Mekvorter, kompanija mora da je baci.
„U najboljem slučaju, biće pretvorena u đubrivo. U najgorem slučaju, biće bačena.“
Prema nedavno objavljenom izveštaju Nacionalnog saveta za odbranu resursa, oko 40 odsto hrane proizvedene u Sjedinjenim Državama se baca.
„To je ogromna šteta i novčano i ekološki. Procenjujemo da se oko 165 milijardi dolara godišnje baca u hrani koja se ne pojede“, kaže Bob Kif iz Nacionalnog saveta.
A u Centru za hrišćanski život, oko 20 lokalnih neprofitnih organizacija uzima te ostatke od pastora Slaja da ih dalje deli.
„Teško je nabaviti povrće. Možete da nađete hleb, ali povrće zaista teško. Veoma smo zahvalni.“
„Mnogo porodica živi od plate do plate, tako da ne moraju da kupuju to skupo povrće.“
Ben Slaj kaže da je blagoslov smanjiti traćenje hrane i pomoći ljudima koji su gladni.