Mnogi analitičari međutim ističu da dve strane različito pristupaju zaštiti prava na privatnost ličnih podataka. Glas Amerike je o tome razgovarao sa dvojicom analitičara, ovde u Vašingtonu, koji kažu da je informacija da NSA prisluškuje mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel, došla kao grom iz vedra neba za mnoge ne samo u Evropi, već i u SAD.
Demokrata Dajen Fajnstajn, koja predsedava specijalnim senatskim odborom za obaveštajna pitanja odmah je izjavila da njen odbor “nije na odgovarajući način informisan” o obimu američkog špijuniranja, kao i da je potrebno prekinuti špijuniranje evropskih lidera. Tom izjavom je bila ohrabrena potpredsednica Evropske komisije Vivian Reding, koja je doputovala u SAD da bi zatražila od Kongresa i Bele kuće da pojačaju zaštitu privatnosti i američkih i evropskih građana. U prvom nastupu Redingove u Vašingtonu nije bilo okolisanja.
“Kontrola svakog pokreta, svake reči, svakog privatnog imejla nije u skladu sa pojmom i osnovnim načelima slobodnog društva. Evropska unija je još 1995. uvela zakone za zaštitu prava na privatnost ličnih podataka. Oko toga ne može da bude nagodbe.”
Čak pre izbijanja NSA skandala, 79 odsto Evropljana je u anketama izražavalo bojazan da Internet ugrožava pravo na privatnost, kaže ekspert za evropsku bezbednost Diter Detke. On dodaje da je averzija prema prisluškivanju duboko utemeljena u evropskoj kulturi, posebno u Nemačkoj.
“Nemci su posle iskustva sa nacizmom i istočnonemačkim Stazijem, postali izuzetno ostetljivi na takve stvari, jer su lično iskusili kako takva vrsta aktivnosti ruši poverenje u sve i svakoga. Nije slučajno što su Nemci mnogo pre Evropske unije usvojili zakonsko pravo na raspolaganje ličnim podatacima. U Nemačkoj se do privatnih podataka stiže samo uz dozvolu osobe na koju se odnose podaci. “
Ali, Daniel Hamilton ekspert za transatlantske odnose, odgovara da se u digitalnoj eri, tehnologija menja mnogo “brže” od “statičnog” zakona. On pri tom ističe da Amerikanci takođe vode debate o potrebnoj ravnoteži između bezbednosti i sloboda.
“Evropski mediji kao da ne primećuju da se i ovde vodi ozbiljna debata. Američka javnost već neko vreme poziva na promene zakona usvojenih posle terorističkih napada 11. septembra - uključujući zakon Patriot kojim je bezbednost proširena na štetu sloboda. Postavlja se pitanje da li zaista želimo da ogroman bezbednosni aparat nasleđen iz doba Hladnog rata nastavi svoj sadašnji kurs. Čak republikanski zakonodavci, autori tih bezbedosnih mera, zagovaraju ograničavanje obaveštajnih aktivnosti.”
Hamilton ne sumnja da će Amerikanci umeti da se izbore za ravnotežu između građanskih sloboda i mera bezbednosti.
“Ne treba sumnjati u američki politički sistem koji je otvoren za ovu vrstu debate koja pomaže uspostavljanje potrebne ravnoteže.”
U međuvremenu, svedočenje šefova američkih obaveštajnih službi na prekjučerašnjem pretresu na Kapitol hilu, priredilo je novo iznenađenje parlamentarcima iz Evrope, koji su došli u Vašington da saznaju istinu o NSA špijunaži.
Direktor NSA, general Kit Aleksandar je prilikom svedočenja u Odboru za obaveštajne delatnosti u Kongresu ustvrdio da njegova organizacija ne špijunira Evropljane, već da su to podaci evropskih obaveštajnih službi koje prima preko NATO-a.
“Da budemo potpuno jasni. To su informacije o evropskim građanima, koje nismo mi prikupljali.”
Evropski parlamentarci kažu da će potražiti objašnjenje od svojih obaveštajnih službi. Član Evropskog parlamenta, Klod More nije hteo mnogo da elaborira.
“Mi istražujemo i naše obaveštajne službe. Svakako ćemo proveriti navode NSA.”
Mnogi analitičari se slažu da će rasprava na temu špijunaže verovatno potrajati. Možda je zato najviše zaslužan bivši službenik NSA, Amerikanac, sada i sa ruskim pasošem, Edvard Snouden – čija tajna dokumenta skinuta sa internog veb sajta, nesmanjenim tempom stižu na naslovne strane svetske štampe.
Demokrata Dajen Fajnstajn, koja predsedava specijalnim senatskim odborom za obaveštajna pitanja odmah je izjavila da njen odbor “nije na odgovarajući način informisan” o obimu američkog špijuniranja, kao i da je potrebno prekinuti špijuniranje evropskih lidera. Tom izjavom je bila ohrabrena potpredsednica Evropske komisije Vivian Reding, koja je doputovala u SAD da bi zatražila od Kongresa i Bele kuće da pojačaju zaštitu privatnosti i američkih i evropskih građana. U prvom nastupu Redingove u Vašingtonu nije bilo okolisanja.
“Kontrola svakog pokreta, svake reči, svakog privatnog imejla nije u skladu sa pojmom i osnovnim načelima slobodnog društva. Evropska unija je još 1995. uvela zakone za zaštitu prava na privatnost ličnih podataka. Oko toga ne može da bude nagodbe.”
Čak pre izbijanja NSA skandala, 79 odsto Evropljana je u anketama izražavalo bojazan da Internet ugrožava pravo na privatnost, kaže ekspert za evropsku bezbednost Diter Detke. On dodaje da je averzija prema prisluškivanju duboko utemeljena u evropskoj kulturi, posebno u Nemačkoj.
“Nemci su posle iskustva sa nacizmom i istočnonemačkim Stazijem, postali izuzetno ostetljivi na takve stvari, jer su lično iskusili kako takva vrsta aktivnosti ruši poverenje u sve i svakoga. Nije slučajno što su Nemci mnogo pre Evropske unije usvojili zakonsko pravo na raspolaganje ličnim podatacima. U Nemačkoj se do privatnih podataka stiže samo uz dozvolu osobe na koju se odnose podaci. “
Ali, Daniel Hamilton ekspert za transatlantske odnose, odgovara da se u digitalnoj eri, tehnologija menja mnogo “brže” od “statičnog” zakona. On pri tom ističe da Amerikanci takođe vode debate o potrebnoj ravnoteži između bezbednosti i sloboda.
“Evropski mediji kao da ne primećuju da se i ovde vodi ozbiljna debata. Američka javnost već neko vreme poziva na promene zakona usvojenih posle terorističkih napada 11. septembra - uključujući zakon Patriot kojim je bezbednost proširena na štetu sloboda. Postavlja se pitanje da li zaista želimo da ogroman bezbednosni aparat nasleđen iz doba Hladnog rata nastavi svoj sadašnji kurs. Čak republikanski zakonodavci, autori tih bezbedosnih mera, zagovaraju ograničavanje obaveštajnih aktivnosti.”
Hamilton ne sumnja da će Amerikanci umeti da se izbore za ravnotežu između građanskih sloboda i mera bezbednosti.
“Ne treba sumnjati u američki politički sistem koji je otvoren za ovu vrstu debate koja pomaže uspostavljanje potrebne ravnoteže.”
U međuvremenu, svedočenje šefova američkih obaveštajnih službi na prekjučerašnjem pretresu na Kapitol hilu, priredilo je novo iznenađenje parlamentarcima iz Evrope, koji su došli u Vašington da saznaju istinu o NSA špijunaži.
Direktor NSA, general Kit Aleksandar je prilikom svedočenja u Odboru za obaveštajne delatnosti u Kongresu ustvrdio da njegova organizacija ne špijunira Evropljane, već da su to podaci evropskih obaveštajnih službi koje prima preko NATO-a.
“Da budemo potpuno jasni. To su informacije o evropskim građanima, koje nismo mi prikupljali.”
Evropski parlamentarci kažu da će potražiti objašnjenje od svojih obaveštajnih službi. Član Evropskog parlamenta, Klod More nije hteo mnogo da elaborira.
“Mi istražujemo i naše obaveštajne službe. Svakako ćemo proveriti navode NSA.”
Mnogi analitičari se slažu da će rasprava na temu špijunaže verovatno potrajati. Možda je zato najviše zaslužan bivši službenik NSA, Amerikanac, sada i sa ruskim pasošem, Edvard Snouden – čija tajna dokumenta skinuta sa internog veb sajta, nesmanjenim tempom stižu na naslovne strane svetske štampe.