Da li pripajanje Krima Rusiji i rusko mešanje u unutrašnja pitanja Ukrajine, predstavlja početak kolapsa međunarodnog poretka uspostavljenog posle pada Sovjetskog Saveza, pitanje je koje se sve češće čuje na Zapadu.
Sve do aneksije Krima, preovlađivalo je uverenje, da će Rusija posle pada Sovjetskog Saveza prihvatiti proces prvo ekonomske, a potom političke integracije u međunarodni poredak građen prema Zapadnim standardima. Sledeći politiku perestrojke i otvaranja prema zapadu, bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov je prvi krenuo tim pravcem. Osnivač Ruske Federacije bivši ruski predsednik Boris Jelcin nastavio je politiku dalje ekonomske i političke liberalizacije Rusije. Prvi premijerski mandat Vladimira Putina obećavao je kontinutet takve orijentacije.
Međutim, kriza u Ukrajini unela je pometnju, kaže Stiven Sejbo, direktor Transatlantske akademije Nemačkog Maršalovog fonda, ovde u Vašingtonu.
“The question is whether this is signifying a major strategic shift …”
“Postavlja se pitanje da li je reč o strateškoj odluci o napuštanju politike Gorbačova i Jelcina, koja je imala za cilj pozapadnačenje Rusije kako bi na tim osnovama dobila ulogu globalnog aktera, ili je reč o okretanju Moskve prema Istoku odnosno želji da Rusija postane važna azijska sila.”
Aneksija Krima ne znači da Rusija prekida veze sa Zapadom, nastavlja Sejbo:
“Mislim da su tvrdnje o navodnom povratku hladnog rata preuveličane ili bar zasada preuranjene. Putin nije, kako to neki kažu, isto što i Hitler. Naravno da menjanje međunarodno priznatih granica silom ne može da stoji, ali po meni akcija na Krimu je defanzivna operacija ograničena na područje koje Moskva smatra svojom interesnom sferom."
Međutim, Džon Halsman, doživotni član uglednog Saveta za spoljnopolitičke odnose tvrdi da će Putin ići dalje. Po njemu, akcija na Krimu pokazuje da Rusija ne želi da bude sila međunarodnog status quo-a niti želi da bude garant globalne stabilnosti.
“Već više od jedne decenije zapad nagađa da li je Rusija prozapadno ili prozazijski orijentisana. Drugo večno pitanje je da li Rusi žele da se okrenu Zapadu ili sebe vide isključivo kao slavofile. Najzad smo doznali da je Putin nepobitno slavofil. On ističe Rusiju kao slavnu zemlju, koja je drugačija od svih drugih zemalja i koja ne pripada zapadnom svetu.”
Takav iskristalisani stav uticaće bitno na buduće odnose Moskve sa Zapadom, kaže Halsman.
“Možda će biti moguće uspostaviti saradnju na pitanjima od zajedničkog interesa, ali ne verujem da će iko više da pominje veliko strateško približavanje Rusiji – ta politika prema Moskvi je nažalost pokopana sa Krimom i istočnom Ukrajinom.”
Okretanje Rusije prema Kini je logičan sledeći korak na Putinovoj šahovskoj tabli, smatra Halsman.
On podseća na nedavne razgovore šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u Pekingu, kao i na pripreme za posetu predsednika Putina Kini u maju.
U međuvremenu, grupa ruskih poslanika formalno je zatražila pokretanje istrage protiv bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova zbog izdaje u vezi sa raspadom Sovjetskog Saveza, ističući da su sovjetski građani 1991. godine bili protiv raspada zemlje.
Sve do aneksije Krima, preovlađivalo je uverenje, da će Rusija posle pada Sovjetskog Saveza prihvatiti proces prvo ekonomske, a potom političke integracije u međunarodni poredak građen prema Zapadnim standardima. Sledeći politiku perestrojke i otvaranja prema zapadu, bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov je prvi krenuo tim pravcem. Osnivač Ruske Federacije bivši ruski predsednik Boris Jelcin nastavio je politiku dalje ekonomske i političke liberalizacije Rusije. Prvi premijerski mandat Vladimira Putina obećavao je kontinutet takve orijentacije.
Međutim, kriza u Ukrajini unela je pometnju, kaže Stiven Sejbo, direktor Transatlantske akademije Nemačkog Maršalovog fonda, ovde u Vašingtonu.
“The question is whether this is signifying a major strategic shift …”
“Postavlja se pitanje da li je reč o strateškoj odluci o napuštanju politike Gorbačova i Jelcina, koja je imala za cilj pozapadnačenje Rusije kako bi na tim osnovama dobila ulogu globalnog aktera, ili je reč o okretanju Moskve prema Istoku odnosno želji da Rusija postane važna azijska sila.”
Aneksija Krima ne znači da Rusija prekida veze sa Zapadom, nastavlja Sejbo:
“Mislim da su tvrdnje o navodnom povratku hladnog rata preuveličane ili bar zasada preuranjene. Putin nije, kako to neki kažu, isto što i Hitler. Naravno da menjanje međunarodno priznatih granica silom ne može da stoji, ali po meni akcija na Krimu je defanzivna operacija ograničena na područje koje Moskva smatra svojom interesnom sferom."
Međutim, Džon Halsman, doživotni član uglednog Saveta za spoljnopolitičke odnose tvrdi da će Putin ići dalje. Po njemu, akcija na Krimu pokazuje da Rusija ne želi da bude sila međunarodnog status quo-a niti želi da bude garant globalne stabilnosti.
“Već više od jedne decenije zapad nagađa da li je Rusija prozapadno ili prozazijski orijentisana. Drugo večno pitanje je da li Rusi žele da se okrenu Zapadu ili sebe vide isključivo kao slavofile. Najzad smo doznali da je Putin nepobitno slavofil. On ističe Rusiju kao slavnu zemlju, koja je drugačija od svih drugih zemalja i koja ne pripada zapadnom svetu.”
Takav iskristalisani stav uticaće bitno na buduće odnose Moskve sa Zapadom, kaže Halsman.
“Možda će biti moguće uspostaviti saradnju na pitanjima od zajedničkog interesa, ali ne verujem da će iko više da pominje veliko strateško približavanje Rusiji – ta politika prema Moskvi je nažalost pokopana sa Krimom i istočnom Ukrajinom.”
Okretanje Rusije prema Kini je logičan sledeći korak na Putinovoj šahovskoj tabli, smatra Halsman.
On podseća na nedavne razgovore šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u Pekingu, kao i na pripreme za posetu predsednika Putina Kini u maju.
U međuvremenu, grupa ruskih poslanika formalno je zatražila pokretanje istrage protiv bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova zbog izdaje u vezi sa raspadom Sovjetskog Saveza, ističući da su sovjetski građani 1991. godine bili protiv raspada zemlje.