Moskovski sud osudio je posthumno ruskog advokata i uzbunjivača Sergeja Magnickog za utaju poreza. Njegova smrt u zatvoru pre tri godine uzrokovala je tenzije u odnosima Rusije sa SAD. Vilijam Brouder, šef najvećeg zapadnog investicionog fonda u Rusiji, u kojem je radio Magnicki, takođe je osudjen za utaju u odsustvu.
Sudija Igor Alisov je saopštio presudu u moskovskom sudu Tverskoj, prepunom novinara i posmatrača, u kojoj je jedini prazan prostor bio kavez sa rešetkama u koji su smešteni okrivljeni.
Dok je radio kao revizor za investicionu fondaciju Ermitaž kapital menadžment (Hermitage Capital Management), Magnicki je otkrio, kako je rekao, korupcijsku mrežu ruskih poreskih i bezbednosnih zvaničnika koji su počinili krivična dela, uključujući navodnu krađu poreskih sredstava Ermitaža u vrednosti od 230 miliona dolara.
Magnicki je umro u zatvoru 2009. u 38. godini života. On se posle godinu dana provedenih u pritvoru žalio da mu je uskraćeno potrebno lečenje. Istraga koju je 2011. obavio Savet za ljudska prava tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva, takođe je ustanovila da je Magnickom, koji je patio od hronične upale pankreasa, uskraćena lekarska nega. U izveštaju se takođe navodi, kako je rečeno, opravdana sumnja da je uzrok smrti Magnickog premlaćivanje.
Brouder je lobirao u SAD-u da Vašington izvrši pritisak na Kremlj zbog slučaja Magnicki. Osnivač fonda Ermitaž, Vilijem Brouder tvrdi da je Magnitski umro jedan sat pošto su ga pretukli zatvorski čuvari.
Američki Kongres je prošle godine usvojio Zakon Magnitckog, u skladu sa kojim je napravljena crna lista ruskih zvaničnika optuženih za kršenje ljudskih prava.
Kao odgovor na to ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim je Amerikancima zabranjeno da usvajaju rusku decu.
Sudija Igor Alisov je saopštio presudu u moskovskom sudu Tverskoj, prepunom novinara i posmatrača, u kojoj je jedini prazan prostor bio kavez sa rešetkama u koji su smešteni okrivljeni.
Dok je radio kao revizor za investicionu fondaciju Ermitaž kapital menadžment (Hermitage Capital Management), Magnicki je otkrio, kako je rekao, korupcijsku mrežu ruskih poreskih i bezbednosnih zvaničnika koji su počinili krivična dela, uključujući navodnu krađu poreskih sredstava Ermitaža u vrednosti od 230 miliona dolara.
Magnicki je umro u zatvoru 2009. u 38. godini života. On se posle godinu dana provedenih u pritvoru žalio da mu je uskraćeno potrebno lečenje. Istraga koju je 2011. obavio Savet za ljudska prava tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva, takođe je ustanovila da je Magnickom, koji je patio od hronične upale pankreasa, uskraćena lekarska nega. U izveštaju se takođe navodi, kako je rečeno, opravdana sumnja da je uzrok smrti Magnickog premlaćivanje.
Brouder je lobirao u SAD-u da Vašington izvrši pritisak na Kremlj zbog slučaja Magnicki. Osnivač fonda Ermitaž, Vilijem Brouder tvrdi da je Magnitski umro jedan sat pošto su ga pretukli zatvorski čuvari.
Američki Kongres je prošle godine usvojio Zakon Magnitckog, u skladu sa kojim je napravljena crna lista ruskih zvaničnika optuženih za kršenje ljudskih prava.
Kao odgovor na to ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim je Amerikancima zabranjeno da usvajaju rusku decu.