Od kada su pre nešto više od dva meseca u Srbiji počeli protesti, stranke okupljene oko pokreta “1 od 5 miliona” imaju kao glavnu zajedničku agendu silazak sa vlasti auktuelnog predsednika Aleksandra Vučića.
Iako se u svojim programima i opredeljenjima dosta razlikuju u stvarnom političkom životu, ideja da im svima smeta jedna te ista stvar, uspela je ono što je u srpskom narodu tako retko i teško – da ujedini opoziciju, zbog čega se nametnulo pitanje – dokle će ovakav savez trajati i ko sve ima interesa da podrži proteste u Srbiji.
Boško Obradović, lider pokreta “Dveri” u izjavi za Glas Amerike kaže da su stvari više nego jednostavne.
„Mi smo svesni da među nama postoje ideološke i političke razlike, ali smo sve te razlike stavili u drugi plan. U ovom trenutku u prvom planu je borba protiv aktuelne vlasti i povratak jednog normalnog života u Srbiji, da se izborimo za demokratski uređenu državu. A onda u toj državi, kada su mediji slobodni i izbori fer i pošteni, svako neka se takmiči sa svojim različitim programima,“ objašnjava narodni poslanik.
Moskva još neće da ruši Vučića
U trenutnoj postavci stvari jedini ko ima ulogu gubitnika ili onoga kome se barem „drma fotelja“ je Vučić, a razloga je nekoliko. EU je kao tema za Srbiju odložena možda i za 10 godina, Amerika sa svoje strane pritiska da se Srbija i Kosovo dogovore, koristeći trenutni prazan hod na terenu, dok Rusija nije oduševljena Vučićevom idejom razgraničenja.
„Rusija može da stoji samo iza podrške kleronacionalističkoj desnici u Srbiji, ali tu podršku oni daju mnogima, od Mari LePen, do Holandije i Danske, i naravno do Srbije ili Mađarske. To je mnogo više podrška desnici, a ne podrška nečemu što treba da ruši Vučića. Moj je utisak da Rusi ne veruju Vučiću, ali je to još uvek daleko od toga da li ga treba rušiti. I Zapad ima visok stepen nepoverenja u Vučiča, pa ga isto tako negde podržava u ovoj visokoj ravni,“ kaže Boško Jakšić, dugogodišnji novinar.
Desnica Srbije ne krije da odlazi na sastanke u Rusiju, ali takođe sarađuje i sa srodnim partijama i u svetu. Na pitanje da li ova saradnja podrazumeva i finansijsku pomoć, Obradović kaže da bi tako nešto bili protivno zakonu:
„Sa druge strane, da li imamo komunikaciju, saradnju, međusobne posete sa raznim činiocima ruskog života, ali i američkog, evropskog ili nekog drugog – pa naravno da da. U svetu se geopolitički menja stvarnost, tako da tradicionalne vrednosti postaju sve značajnije u svetskim okvirima. Primera radi, Tramp je i pobedio u SAD podržavajući upravo povratak tradicionalnih vrednostima. U Evropi imate čitav jedan niz političkih lidera koji su na tim pozicijama, kao što su u Italiji potpredsednik vlade Mateo Solvini ili Mari Le Pen u Francuskoj,“ ističe Obradović.
Pokret Dveri nikada nije bio za ulazak u EU. Obradović kaže i da je unija sada u velikoj krizi, Britanija koja odlazi, sama unija koja preispituje svoje temelje, priča o reformi – prema njemu to u Srbiji više i nije aktuelna tema, a i pristupanje Srbije je najavljeno tek za 10 godina.
Putinovo nemešanje
„Prosto mislim da ideja Evrope nacija, Evrope u kojoj bi smo svi mi zadržali naše nacionalne identitete i državne suverenitete, ali sarađivali, jeste nešto što treba da bude budućnost Evrope. I da ta budućnost treba da bude u saradnji sa Rusijom, kao jednim strateškim partnerom Evrope danas. Uostalom, vidimo da SAD od kada je Tramp predsednik neguju jedan pokušaj sve boljih odnosa sa Ruskom Federacijom, što pozdravljamo,“ kaže Obradović.
To što se ruski predsednik nije obratio bratskoj naciji u Srbiji primetila je i opozicija, ali Obradović kaže da se Rusija ne meša u unutrašnja pitanja jedne zemlje.
„Ne bi se moglo reći ni da su za vlast, ni za opoziciju. Mogli smo da primetimo da predsednik Putin nije hteo da se obrati na jednom stranačkom mitingu koji je Srpska napredna stranka organizovala, prilikom njegove posete Srbiji. Time je jasno stavio do znanja da ne želi da učestvuje u unutrašnjim političkim razmiricama, jer je Vučić taj stranački miting pravio kao kontramiting protestima koje opozicija pravi svake subote u Beogradu. Ali to ne znači da se Putin svrstao na stranu opozicije,“ kaže Obradović.
Da detalji nekada govore više od velike slike, ispostavilo se i ovaj put kada je Obradović ostavio svoju vizit kartu kao kontakt koja je dvojezična – sa jedne strane je na srpskom, a sa druge na ruskom. Mada, Obradović deli i srpsko-engleske vizit karte, pa je pitanje po kom kriterijumu ih deli!
Novi tonovi Moskve?
Zorana Bojić dopisnik agencije Beta iz Rusije objašnjava da podrška Rusije ovdašnjoj desnici nije ništa novo.
„Za materijalnu podršku nemam podatke i ne mogu da govorim o tome. Putin je podržavao Vučića sve do oktobra meseca, možda je postojala neka rezerva, ali mislim da je Putin pokušao da Vučića koji je sedeo na dve stolice više privuče sebi. Kada je Vučić došao u oktobru u Rusiju i ponudio Putinu da se složi sa nekim razgraničenjem oko Kosova, to se Putinu nije dopalo, jer to otvara put Srbiji ka EU, odnosno ka NATO. Tu je Rusija zaboravila da kaže da će podržati svako rešenje koje odgovara Beogradu i Prištini, nego se vratila ponovo na rezoluciju 1244, koja podrazumeva Kosovo u okviru Srbije. Tu je Rusija polako prestala da podržava Vučića u tom pravcu,“ kaže Zorana Bojić.
EU je dakle za Srbiju daleko, Sjedinjene Države po potrebi igraju mirotvorca u ovom delu sveta, a Putin je jasno stavio do znanja da mu se ne sviđa ideja razgraničenja, te da verovatno očekuje jače iskazivanje Beograda. Ostaje da se vidi da li će, i na koji čain Vučić pokušati da povrati poverenje Evrope i Rusije ili eventualno SAD. Kao i kako misli da povrati poverenje glasača u Srbiji, kojima više ne može da ponudi ni EU, a čini se ni Rusiju kao opciju.