Soči nije baš najbolje povezani olimpijski grad. Mnogi posetioci morali su da putuju preko velikih metropola poput Moskve ili Franfurta, a u ogromnoj zemlji kakva je Rusija, neki od ljubitelja zimskih sportova putovali su i po nekoliko dana, prelazeći hiljade i hiljade kilometara, bilo avionom, automobilom, vozom ili brodom.
Njih dvojica su putovala oko 10 hiljada kilometara od američkog Srednjeg Zapada do Sočija; upoznajte Šona Gašinga i Stivena Lansforda, dvojicu članova grupe koja sebe naziva "Pevači iz Oklahome".
“Pevači iz Oklahome je grupa koju čini 90 ljudi. Sami smo platili put da dođemo ovde u Soči, da se pomolimo za stanovnike grada, da podelimo s njima dobru volju, da uživamo u Igrama. Pevali smo svuda po gradu. U autobusima, na železničkoj stanici, gde god smo naišli na ljude koji žele da nas slušaju”., kaže Šon.
Devedeset pevača iz Oklahome odseli su - po trojica u sobi - na jednom „kruzeru“ koji je usiden u luci u Sočiju.
Ti veliki putnički brodovi postali su brzo rešenje za nedostatak hotelskih soba u gradu. Na brodu su takođe Sevgenja Marozava i Anastasija – dve plesačice koje su pobedile na jednom ruskom takmičenju i dobile mogućnost da prate Igre.
“Mi smo iz Irkutska, blizu Bajkalskog jezera. Letele smo avionom do Moskve, šest sati. Onda smo sele na voz za Soči i putovale još 24 sata”.
Za većinu stranih posetilaca – među kojima su i američki olimpijci – ovo je prvi susret sa Sočijem. Na novom aerodromskom terminalu dočekale su ih desetine dobrovoljaca.
Međutim, za mnoge stanovnike Rusije, koji žele da bodre svoje ljubimce postoji jeftinija, ali znatno sporija opcija – ozloglašena ruska železnica.
Vozovi stižu u Soči iz svih krajeva Rusije. Nekoliko njih dnevno iz Moskve, koja je udaljena 1.500 kilometara i odakle se putuje 24 sata. Drugi stižu iz Sibirana istoku i Sankt peterburga na zapadu.
“Došli smo iz najzapadnijeg dela Rusije - Kaljiningrada. Bilo mi je potrebno dva puta po 24 sata, znači 48 sati da stignem ovde. Naša Rusija je velika zemlja. Volela bih da su mi prijatelji ovde, jer je sjajno, sunce sija punim sjajem i ljudi su nasmejani svuda”, kaže Ruskinja Juna Salavjova.
Vozom dolaze i oni koji su sleteli na aerdrom u Sočiju – kao što su Linda Vont i Kimberli Mos iz SAD.
“Ja sam započela putovanje u Mineapolisu, ona u San Francisku. Našle smo se u Londonu”, kaže Linda.
“Znači krenule smo iz SAD prošle subote, stigle u London u nedelju, onda otišle u Finsku, probvele tamo jedan dan, zatim dva u Moskvi, razgledajući, onda konačno stigle ovde”, dodaje Kimberli.
Bred Mekalum proputovao je hiljade kilometara iz Tororta samo zbog jedne stvari – hokeja na ledu.
“To je nama Kanađanima u krvi, zato sto ovde da podržimo tim”.
I dok putnici i dalje stižu u topao i suncem objasan Soči, mnogi od njih se slažu u jednoj stvari: veliko putovanje takođe je deo olimpijske avanture.
Njih dvojica su putovala oko 10 hiljada kilometara od američkog Srednjeg Zapada do Sočija; upoznajte Šona Gašinga i Stivena Lansforda, dvojicu članova grupe koja sebe naziva "Pevači iz Oklahome".
“Pevači iz Oklahome je grupa koju čini 90 ljudi. Sami smo platili put da dođemo ovde u Soči, da se pomolimo za stanovnike grada, da podelimo s njima dobru volju, da uživamo u Igrama. Pevali smo svuda po gradu. U autobusima, na železničkoj stanici, gde god smo naišli na ljude koji žele da nas slušaju”., kaže Šon.
Devedeset pevača iz Oklahome odseli su - po trojica u sobi - na jednom „kruzeru“ koji je usiden u luci u Sočiju.
Ti veliki putnički brodovi postali su brzo rešenje za nedostatak hotelskih soba u gradu. Na brodu su takođe Sevgenja Marozava i Anastasija – dve plesačice koje su pobedile na jednom ruskom takmičenju i dobile mogućnost da prate Igre.
“Mi smo iz Irkutska, blizu Bajkalskog jezera. Letele smo avionom do Moskve, šest sati. Onda smo sele na voz za Soči i putovale još 24 sata”.
Za većinu stranih posetilaca – među kojima su i američki olimpijci – ovo je prvi susret sa Sočijem. Na novom aerodromskom terminalu dočekale su ih desetine dobrovoljaca.
Međutim, za mnoge stanovnike Rusije, koji žele da bodre svoje ljubimce postoji jeftinija, ali znatno sporija opcija – ozloglašena ruska železnica.
Vozovi stižu u Soči iz svih krajeva Rusije. Nekoliko njih dnevno iz Moskve, koja je udaljena 1.500 kilometara i odakle se putuje 24 sata. Drugi stižu iz Sibirana istoku i Sankt peterburga na zapadu.
“Došli smo iz najzapadnijeg dela Rusije - Kaljiningrada. Bilo mi je potrebno dva puta po 24 sata, znači 48 sati da stignem ovde. Naša Rusija je velika zemlja. Volela bih da su mi prijatelji ovde, jer je sjajno, sunce sija punim sjajem i ljudi su nasmejani svuda”, kaže Ruskinja Juna Salavjova.
Vozom dolaze i oni koji su sleteli na aerdrom u Sočiju – kao što su Linda Vont i Kimberli Mos iz SAD.
“Ja sam započela putovanje u Mineapolisu, ona u San Francisku. Našle smo se u Londonu”, kaže Linda.
“Znači krenule smo iz SAD prošle subote, stigle u London u nedelju, onda otišle u Finsku, probvele tamo jedan dan, zatim dva u Moskvi, razgledajući, onda konačno stigle ovde”, dodaje Kimberli.
Bred Mekalum proputovao je hiljade kilometara iz Tororta samo zbog jedne stvari – hokeja na ledu.
“To je nama Kanađanima u krvi, zato sto ovde da podržimo tim”.
I dok putnici i dalje stižu u topao i suncem objasan Soči, mnogi od njih se slažu u jednoj stvari: veliko putovanje takođe je deo olimpijske avanture.