Kakvo je regovanje Evrope na objavljivanje tajnih dokumenata na sajtu Vikiliks i kako bi to moglo da se odrazi na transaltlanske odnose i na sudbinu osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža, pitanja su koja smo postavili vašingtonskom dopisniku nemačkog lista "Zidojče Cajtung" Rejmeru Kluveru.
Kluver: “Objavljivanje prvog bloka tajne prepiske izazvalo je veliko komešanje i uzbudjenje u Evropi, ali posle izvesnog vremena, nakon pažljive analize dokumenata, može se reći da u suštini nekih senzacionalnih otkrića nije bilo. Naravno, bilo je intresantno čitati lične analize i stavove diplomata i funkcionera, ali na kraju nije bilo nekih većih iznenadjenja, pošto se do mnogih od tih informacija moglo doći i na drugi način, čime one u velikoj mere gube kvalifikaciju tajni.”
Glas Amerike: Da li bi ta tajna prepiska mogla da se odrazi na odnose SAD i Evrope, posebno vojne odnose?
Kluver: “U stvari, dosta tih dokumenata je bilo vojne prirode i lako se moglo pretpostaviti da će biti nelagodnosti u transatlanskim odnosima. Medjutim, Pentagon je odmah preduzeo mere na ublažavanju negativnih posledica, posebno u pogledu američkih nastojanja u Avganistanu i Pakistanu.
U medjuvremenu, promenjeni su sistemi za distribuciju informacija i preduzete mere na sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti. Ono što je, po mom mišljenju, bilo veoma šokantno, ali i korisno, jeste prikazivanje video snimka helikopterskog napada u Bagdadu, koji je tako slikovito dočarao ratno stanje i ratne užase, što je svakako navelo ljude da razmišljaju o tom ratu i njegovoj svrsishodnosti.
Ipak, strane diplomate će od sada biti predostrožnije kada budu razgovarale sa američkim diplomatama, barem kratkoročno gledano, a kasnije će najverovatnije sve biti po starom.”
Glas Amerike: Kakav je vaš utisak o reagovanju evropskih medija u pogledu osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža?
Kluver: “Imate različita reagovanja - ekstremna, umerena i neutralna, ali mi se čini da uprkos odredjenim simpatijama prema Asanžu, mnogi dovode u pitanje njegove motive. Neki smatraju da je on problematična ličnost, koja je imala potrebu da se dokaže, da postane čuvena i uvažena, dok neki vide u njemu čoveka koji se bori za otvorenost društva, medija i pristup informacijama. Dakle, reč je o kontroverznoj osobi, o kojoj se i dalje ne zna dovoljno da bi se ona tačnije procenila.