Linkovi

Reporteri bez granica: Da su kineski mediji slobodni, možda ne bi bilo pandemije koronavirusa


Arhiva - Čovek nosi masku ispred murala na kome je predstavljena modifikovan amblem vladajuće Komunističke partije Kine, tokom izbijanja epidemije koronavirusa, 28. januara 2020. (REUTERS/Aly Song)

Reporteri bez granica, organizacija koja se bori za medijske slobode u svetu, izvestili su da bi, da nije postojala kontrola i cenzura koju sprovode vlasti, mediji u Kini obavestili javnost o ozbiljnosti epidemije koronavirusa mnogo rranije, što je moglo da spasi hiljade života i možda spreči pandemiju koja je u toku.

U analizi objavljenoj 13. marta (engleski jezik), istraživači Univerziteta Sautampton zaključili su da je broj zaraženih koronavirusom u Kini mogao da bude manji za 86 odsto da su prve mere, koje su preduzete 20. januara, bile primenjene dve nedelje ranije.

U svojoj analizi koju su u sredu preneli Reporteri bez granica, podseća se da je epidemija, koja je krenula sa pijace u Vuhanu na kojoj se prodaju razne vrste ubijenih i živih divljih i pitomih životinja, skrivana je od javnosti. Doktori ili nisu imali hrabrosti da objave svoje sumnje, ili su zbog toga hapšeni, podseća se i naglašava da su kineske vlasti čak zabranile i objavljivanje genoma virusa.

Reporteri bez granica analizirali su korake koje su kineska država i mediji mogli da preduzmu pre proglašenja epidemije u januaru:

18. oktobar: Kineski mediji su mogli da objave drastične rezultate simulacije pandemije

Centar Džon Hopkins za bezbednost zdravlja, jedna od vodećih ustanova za pitanja javnog zdravlja u Americi, zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom i Fondacijom Bila i Melinde Gejts, sproveo je simulaciju globalne zaraze 18. oktobra 2019.

Zaključci ove simulacije bili su alarmantni – pokazali su da bi prva sledeća pandemija za 18 meseci mogla odneti 65 miliona života.

"Da internet u Kini nije izolovan upotrebom sofisticiranog sistema elektronske kontrole i da mediji u Kini nisu primorani da se povinuju naredbama Komunističke partije, javnost i vlasti bili bi, bez sumnje, bili zainteresovani za ovu simulaciju koja je bila veoma slična epidemiji SARS-a kojom se 2003. godine zarazilo 8.000 ljudi i umrlo njih više od 800, i to uglavnom u Kini", smatraju Reporteri bez granica.

20. decembar: Nadležni u Vuhanu su imali priliku da se obrate novinarima

Mesec dana nakon prvog dokumentovanog slučaja, u Vuhanu je već bilo 60 ljudi sa simptomima zapaljenja pluća sličnog kao kod epidemije SARS-a. Nekoliko tih bolesnika prethodno je bilo na ribljoj pijaci. Nadležni ipak nisu našli za shodno da o tome obaveste građane.

Da predstavnici vlasti u Vuhanu nisu skrivali od medija postojanje epidemije povezane sa veoma popularnom pijacom u tom mestu, ljudi bi prestali da na nju idu mnogo pre nego što su je vlasti zatvorile 1. januara 2020, kažu RSF.

25. decembar: Doktor Lu Ksijaohong je svoje strahove mogao da podeli sa medijima

Doktor Lu Ksijaohong, direktor gastroenterologije u Bolnici broj 5 u Vuhanu, započeo je saslušanja o slučajevima inficiranja bolničkog osoblja i u prvoj nedelji januara je izneo pretpostavku da se ova zaraza može preneti sa čoveka na čoveka.

"Kada se u Kini medijski izvori ne bi surovo kažnjavali, uključujući i kazne zatvorom, doktor Lu Ksijaohong bi mogao da preuzme odgovornost i iznese svoje sumnje medijima. Na taj način bi se izvršio pritisak na predstavnike vlasti da preduzmu akciju, što se dogodilo tek tri nedelje kasnije", navode u RSF.

30. decembar: Uzbunjivači su mogla da objave upozorenja u medijima

Direktor hitne pomoći u Centralnoj bolnici u Vuhanu Ai Fen sa grupom doktora poslao je informaciju da se suočava sa "koronavirusom koji je nalik SARS-u". Osmoro doktora, uključujući Li Venlijanga, koji je kasnije preminuo od ove bolesti, nakon toga bilo je uhapšeno zbog širenja "lažnih vesti“.

"Da su mediji i društvene mreže mogli slobodno da prenesu informacije ovih uzbunjivača, javnost bi shvatila razmere opasnosti i zahtevala bi od nadležnih da zaustave širenje virusa", kaže se u analizi RSF.

31. decembar: Društvene mreže mogle su da se oslone na zvanični dopis iz Kine

Kina je 31. decembra 2019. zvanično obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o postojanju epidemije, istovremeno na najvećoj kineskoj društvenoj platformi WeChat cenzurišući veliki broj ključnih reči koje su se na tu epidemiju odnosile.

"Bez cenzure, društvena mreža WeChat, koja ima ogroman broj korisnika, mogla je da posluži kao platforma na kojoj bi novinari objavili izveštaje i savete o tome kako se zaštititi od epidemije", zaključuju Reporteri bez granica.

5. januar: Naučna javnost je mogla ranije da podeli genom koronavirusa

Tim Centra za javno zdravlje u Šangaju, koji predvodi profesor Zang Jongzen, 5. januara je uspeo da izdvoji sekvence genoma koronavirusa, ali kineske vlasti nisu želele da objave tu vest.

Na dan kada je Kina potvrdila prvi smrtni slučaj od koronavirusa, 11. januara, neko iz istraživačkog tima je objavio informaciju na open source platformi, što je dovelo do zatvaranja laboratorije po kratkom postupku.

"Da su kineske vlasti bile otvorene, one bi ovu informaciju momentalno objavile i tako obezbedile dragoceno vreme ljudima koji širom sveta rade na pronalaženju vakcine", tvrdi RSF.

13. januar: Međunarodna zajednica bi pretpostavila da pandemija dolazi

Prvi slučaj infekcije koronavirusom van Kine zabeležen je na Tajlandu. Prenosilac je bio turista iz Vuhana.

"Da su svetski mediji imali potpuni uvid u informacije koje su skrivali kineski zvaničnici, uključujući veličinu epidemije pre 13. januara, velika je verovatnoća da bi ranije shvatili buduće razmere epidemije, potencijalno smanjujući rizik od njenog prenošenja izvan Kine i – prerastanja u pandemiju", zaključuje se u tekstu RSF.

Podsećamo, Kina je na 117. mestu od 180 na sveskom indeksu slobode štampe koju su pripremili RSF.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG