Linkovi

Razmena teritorija: Pandorina kutija ili korak ka rešenju?


Dijalog srpske i kosovske strane u Briselu kojem posreduje šefica diplomatije EU Federika Mogerini

Decenijski spor Srbije i Kosova primorao je obe strane da kao opciju razmotre i razmenu teritorija po etničkim linijama – čemu su se dugo protivili i Brisel i Vašington. Ipak, to bi moglo da vodi priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije, što bi rezultiralo napretkom obe strane u evrointegracijama. Stručnjaci imaju različite stavove o tome da li bi takvo rešenje dalo neke rezultate i da li je uopšte poželjno.

Deset godina pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, dve strane su malo napredovale u rešavanju sporova. Srbija i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova, uprkos tome što su je priznale skoro sve zapadne sile. Lideri obe zemlje sada sugerišu da bi dogovor o ponovnom crtanju granica mogao da dovede do napretka. Ali neki stručnjaci tvrde da se time otvara Pandorina kutija.

“To bi stvorilo nestabilnost i bilo bi opasno. Moglo bi da izazove nasilje i na Kosovu i u Srbiji”, kaže Dejvid Filips sa Univerziteta Kolumbija.

Razmena teritorija podrazumevala bi da Srbija dobije sever Kosova na kojem su Srbi većina, a da Kosovo dobije Preševsku dolinu u kojoj su većinom Albanci. Promeni granica po etničkim linijama oštro su se protivile SAD i EU.

“Principi pluralizma i demokratije su temelji američke politike i temelji evropskog pristupa zemljama koje žele da budu članice EU”, napominje Filips.

Ali evropska istorija se sastoji od promena granica i populističkih pokreta, kaže Dejvid Kejnin, bivši analitičar u CIA koji danas radi na univerzitetu Džons Hopkins.


Suštinski je reč o politici Zapada, koliko oseća da je moćan u regionu, a s druge strane koliko je nesiguran zbog svojih problema i paradigmi. Mislim da patologija oko toga koči diskusiju”

EU nije komentarisala pitanje razgraničenja, ali je nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila bilo kakvu promenu granica i rekla da je teritorijalni integritet balkanskih zemalja nepovrediv. Pozicija SAD je manje jasna. U saopštenju poslatom Glasu Amerike Stejt department navodi da rešenje mora biti rezultat dogovora obe strane i poziva ih da budu fleksibilne.

Ako Kosovo i Srbija pronađu rešenje koje bi trajno obezbedilo mir, to bi onda vodilo i ka međusobnom priznavanju. To bi na neki način umirilo političku situaciju u Srbiji, i Kosovu omogućilo da ide napred”, smatra Kurt Volker, specijalni američki izaslanik za pregovore o Ukrajini i bivši ambasador u NATO-u.

Dejvid Filips sa tim nije saglasan.

“Američka vlada nema koherentnu politiku prema Kosovu i ne obraća pažnju na Zapadni Balkan. Mislim da ne treba mnogo da se oslanjamo na dvosmislene izjave. Američka politika je tamo gde je uvek bila – priznaje nezavisno Kosovo u postojećim granicama i to se nije promenilo”

Čak i da ideja zvanično postane deo pregovora Srbije i Kosova u kojima posreduje EU, ostaje mnogo otvorenih pitanja: da li bi Srbija prvo trebalo da prizna nezavisnost Kosova, kakve bi posledice takav potez ostavio na druge zemlje u regionu i kako bi se u tom scenariju snašla opozicija u obe zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG