Linkovi

Provokativna izložba "Doba terora" o umetnosti posle 11. septembra


Instalacija čileanskog umetnika Ivana Navara "Kule bliznakinje"
Instalacija čileanskog umetnika Ivana Navara "Kule bliznakinje"

Cilj jedne nove izložbe u Londonu je da pokaže kako je umetnički svet reagovao na globalne promene od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Izložba pod nazivom „Doba terora: Umetnost posle 11. septembra“, postavljena u londonskom Imperijalnom ratnom muzeju okuplja 40 umetnika iz celog sveta, čiji radovi odražavaju konflikt i društvo od tog dana.

Poznati prizori, koji i dalje imaju moć da privuku i užasnu ljude, a kustosi izložbe nadaju se i da podstaknu na razmišljanje o svemu što se dešavalo u 16 godina od 11. septembra. Izložbu otvara Naslovna strana 12. Septembra – nemačkog umetnika Hans-Petera Feldmana: naslovne strane 151 dnevnog lista, objavljene dan posle terorističkih napada.

“U doba interneta, znate, bombardovani smo slikama i to takođe utiče na to kako umetnici reaguju. I činjenica da možemo tako lako da se informišemo o svetskim događajima, kao i da je pristup tim informacijama tako neposredan, to utiče na to kako umetnici istražuju i kako umetnici reaguju”, kaže kustosk izložbe Sana Mor.

Nekoliko radova je provokativno. Još jedan Nemac Fabijan Kneht obukao je odelo prekriveno prašinom, koje je nosila osoba preživela u samoubilačkom bombaškom napadu u Iraku i snimao sebe dok je šetao ulicama Njujorka – kao odjek preživelih 11. septembra.

Braća iz Velike Britanije Džejk i Dinos Čepman želeli su da ukažu na nastavak nasilnog konflikta – koristeći brdo plastičnih figura nacista da simbolizuju kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra.

Indijski umetnik Jitiš Kalat nudi humoristički prikaz sveprisutnog povišenog nivoa bezbednosne provere posle 11. septembra. Aj Vejvej, kineski umetnik, koji se suočava sa konstantnim progonom u Pekingu, upotrebio je antičku tehniku mermerne sculpture, ali joj je dao moderan ton, s obzirom da je od mermera napravio kameru za nadzor.

“Svakom posetiocu se dok šeta kroz izložbu na momenat pruža šansa da porazmisli i osvrne se na neprestano stanje uznemirenosti, u kojem je svet još od 11. septembra”, ističe Mor.

Među najmoćnijim radovima svakako se nalazi onaj koji je napravio sirijski umetnik, koji trenutno živi u Londonu - Hrair Sarkisijan, koji je svoju domovinu napustio 2008. godine i iz daleka gledao kako je uništava građanski rat. Sarkisijan je izgradio savršenu maketu svoje nekadašnje porodične kuće u Damasku, gde njegovi roditelji i dalje žive, a potom snimio sebe kako kako ga uništava teškim čekićem.

“I dalje imam taj postojan strah da bi nešto moglo da se dogodi. Svaki put kad me roditelji pozovu ili se ne jave, počnem da brinem. Zbog ovog stalnog straha koji imam u glavi želeo sam da ga slomim, da se otarasim straha time što ću slomiti maketu”.

Tragično za Sarkisijana – život oponaša umetnost.

“Nakon što sam snimio ovaj video, kuća je pogođena četiri puta. Jednom prilikom su moji roditelji sedeli i gledali televizor, svi prozori bili su potpuno razbijeni, a moj otac ostao povređen”.

Kustosi se nadaju da izložba nudi moderan osvrt na dugu vezu između konflikta i umetnosti.

XS
SM
MD
LG