Linkovi

Promena u evropskim kalkulacijama po pitanju mogućeg Trampovog reizbora


Svetski lideri u Parizu tokom proslave 100 godina od završetka Drugog svetskog rata

Kalkulacije se menjaju u glavnim gradovima Evrope po pitanju toga da li je verovatno da će Donald Tramp osvojiti i drugi mandat kao predsednik SAD. Konsenzus u Evropi pred prošlonedeljne izbore na sredini predsedničkog mandata bio je da će najverovantnije on služiti samo jedan mandat u Beloj Kući, ali ponovni uspeh republikanaca u borbi za očuvanje većine u Senatu izazvao je preispitivanje.

To je dovelo neke evropske lidere do toga da zagovaraju stajalište da se neće biti u mogućnosti da se čeka da iseknu još dve godine Trampovog mandata, pa da se stvari vrate u normalu sa tradicionalnijim prekoatlantski orijentisanim Vašingtonom, već da se sada mora ponovo razmotriti kakav bi pristup bio najbolji u susret lideru SAD koji naveliko na spoljnu politiku gleda kao na igru pobednika i poraženih i koji je nesentimentalan prema tradicionalnim američkim saveznicima.

Ali, malo je konsenzusa po pitanju toga šta raditi.

Široka podela javlja se među evropskim tvorcima politike na one koji smatraju da se moraju više uzeti u obzir interesi SAD u pokušaju da se poboljšaju prekoatlantski odnosi i one koji žele da usvoje agresivniju "Evropa na prvom mestu" strategiju, baziranu na tome da je evropsko udvaranje Trampu već pokušano i da nije urodilo plodom.

Francuski predsednik Emanuel Makron, njegova supruga Brižit, nemačka kancelarka Angela Merkel, kanadski premijer Džastin Trudo i drugi pristižu na komemoraciju povodom Dana primirja, stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata, kraj Trijumfalne kapije, u Parizu.
Francuski predsednik Emanuel Makron, njegova supruga Brižit, nemačka kancelarka Angela Merkel, kanadski premijer Džastin Trudo i drugi pristižu na komemoraciju povodom Dana primirja, stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata, kraj Trijumfalne kapije, u Parizu.

Aktuelna debata je eho one koja je pratila raspravu nakon Trampovih prvih nekoliko meseci na dužnosti, kada su evropski lideri bili obeshrabreni svojim odnosima sa američkom predsednikom, vrlo različitim od prethodnih stanovnika Bele kuće, liderom koji izbegava diplomatske norme.

Arhova - Presednik SAD Donald Tramp govori tokom mitinga na aerodromu u južnom Ilinoisu
Arhova - Presednik SAD Donald Tramp govori tokom mitinga na aerodromu u južnom Ilinoisu

Pre prošlonedeljnih izbora na sredini mandata, mnogi evropski tvorci politika prikrivali su svoje nade da će republikanci pretrpeti snažan preokret na izborima, računajući na to da će Predstavnički dom pod kontrolom demokrata biti u mogućnosti da im pomogne da formiraju spoljnu politiku SAD tako da im se više sviđa.

Ali, izdržljivost Trampovog modela populizma delimično je naglasila ono što su posmatrači nazvali "crvenim talasom", omogućavajući republikancima da osnaže svoju kontrolu Senata. Neki evropski tvorci politika i analitičari kažu da bi Tramp mogao da postane još komolikovaniji u odnosima iz njihove prespektive u naredne dve godine.

Oni kažu da će on verovatno ojačati politiku koja je pomutila transatlantske odnose tokom prve dve godine svoje vladavine, povlačeći Ameriku izvan Iranskog nuklearnog sporazuma, a u šta spada i povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi, grdnja upućena Nemačkoj zbog trgovine i kritika saveznika u NATO-u zbog nedovoljnog trošenja na odbranu Zapada.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, u centru, pozdravlja se sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i njegovom ženom Brižit, nakon što je stigla u Jelisejsku palatu u Parizu11. novembra 2018.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, u centru, pozdravlja se sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i njegovom ženom Brižit, nakon što je stigla u Jelisejsku palatu u Parizu11. novembra 2018.

"Velika izvršna prava predsednika, primetna u spoljnoj politici, ostaju nedirnuta", rekao je Norbert Rotgen, čelnik komiteta za spoljne poslove nemačkog Bundestaga za Dojčlandfunk radio, malo nakon prošlonedeljnih izbora u SAD.

I dok Tramp sada ozbiljno počinje svoju trku za reizbor, Rotgen i drugi kažu da će on sad biti skloniji tome da podstakne bazu svoju pristalica i da uz Predstavnički dom u rukama demokrata sada ima prostora da manevriše u spoljnoj politici više nego što je to slučaj sa domaćim temama.

"Transantlatski savez je pohaban", kaže Piter Vestmakot, bivši britanski ambasador u SAD. "Promena većine u Predstavničkom domu malo će uticati na promenu američke politike po pitanjima u kojim se saveznici razlikuju sa Trampom, poput klimatskih promena, mira na Bliskom istoku, trgovinske politike, Irana, Rusije i važnosti međunarodnih institucija", kaže on.

Brigitte Macron, French President Emmanuel Macron, German Chancellor Angela Merkel, U.S. President Donald Trump, first lady Melania Trump and Morocco's King Mohammed VI attend a commemoration ceremony for Armistice Day.
Brigitte Macron, French President Emmanuel Macron, German Chancellor Angela Merkel, U.S. President Donald Trump, first lady Melania Trump and Morocco's King Mohammed VI attend a commemoration ceremony for Armistice Day.

Martin Ketle, kolumnista britanskog Gardijana, kaže da su izbori na sredini mandata nagovestili da će Trampova revolucija u spoljnoj politici postati više utvrđena. "Verovatnije je nego ikad da će osvojiti drugi mandat, posebno ukoliko demokrate budu podeljene. Ovi izbori na sredini mandata zato poručuju ostatku sveta nešto vrlo važno - oni nam govore da 'Amerika na prvom mestu' neće nestati i da će to postati normalno i da to nije nekakvo nesrećno zastranjivanje koje može biti anulirano i vraćeno na status kvo iz 2016.", kaže on.

Ovde na kratke ili duge staze, Trampova politika "Amerika na prvom mestu" ostaje otrežnjujući izazov za evropske lidere i čini da neki pozivaju na politiku koja bi načinila balans, "Evropa na prvom mestu". Ali podele u Evropi, kao i strahovi, otežavaju bilo kakav dogovor po tom pitanju.

Predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Francuske Emanuel Makron tokom sastanka u Elisejskoj palati u Parizu, 10. novembra 2018.
Predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Francuske Emanuel Makron tokom sastanka u Elisejskoj palati u Parizu, 10. novembra 2018.

Britanski i nemački zvaničnici krive francuskog predsednika Emanuela Makrona za plahovitost, tvrdeći da je njegov degolistički prošlonedeljni poziv za formiranje evropske vojske i tvrdnje da Evropa treba da se oslobodi od vojne zavisnost od Amerike bilo neodgovorno u trenutku rastućeg transatlantskog razdora. I Britanija, i Nemačka, duboko su skeptične po pitanju Makronove ideje o evro armiji. Skeptici kažu da takva vojskanikad ne bi mogla da nadomesti moć američke vojske i važnost za evropsku odbranu.

I dok je Makron otkrivao svoj predlog o evropskoj armiji veče pred dolazak Donalda Trampa prošle nedelje u Francusku na centralnu proslavu okončanja Prvog svetskog rata, nemački ministar inostranih poslova, Hajko Mas, slao je drugačiju, pomirljiviju poruku. Priznajući da izbori na sredini mandata verovatno neće olakšati transatlantske tenzije, on je tvitovao: "Sjedinjene Države ostaju naš najvažniji partner izvan Evrope. Treba da preispitamo i uskladimo naše odnose sa Sjedinjenim Državama kako bismo očuvali to partnerstvo".

Neposredno nakon izbora na sredini mandata, neki evropski lideri verovatno će se više potruditi da identifikuju nekoliko politika po kojima se mogu složiti sa Trampovom administracijom. Takođe će verovatno udvostručiti napore da postignu sporazum sa Vašingtonom o trgovinskim sporovima, kažu analitičari.

Jedan rezultat mogao bi biti veća evropska podrška Trampovoj politici prema Kini. Britanski ministar spoljnih poslova, Vilijem Hejg, pohvalio je u tekstu u britanskom Dejli telegrafu Trampovo prozivanje Pekinga zbog "teškog protekcionizma i nacionalističke politike", nefer trgovinske prakse i krađe zapadne tehnologije i znanja, nazivajući to kao "jednim od Trampovih postignuća". On je pozvao druge zapadne i azijske zemlje da se probude po pitanju kritične pretnje koju Kina predstavlja po Zapad.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG