Američki pisac EB Vajt jednom je rekao, „analiziranje humora je kao seciranje žabe. Malo ko je zainteresovan, a žaba od toga umre“. Međutim to nije sprečilo jednog profesora biznisa u Koloradu da proputuje svet u pokušaju da reši zagonetku – šta je to humor. Osim toga, on je prihvatio jedan izazov, posebno težak za naučnika – postao je stend-ap komičar.
Na festivalu “Just For Laughs” učestvovali su mnogi profesionalni stend-ap komičari, i profesor, čiji je prijatelj snimio njegov nastup.
“Jedna od stvari koje sam shvatio proučavajući humor jeste da morate odmah da nasmejete publiku … samo jednu osobu. Zato nosim ovaj džemper”, kaže Piter Mekgrou, profesor humora.
Mekgrou takođe nosi džemper u Školi za biznis na Univerzitetu Kolorada, gde studente podučava o tome kako da istražuju teme povezane sa humorom. On je impulsivno odlučio da se oproba kao stend-ap komičar.
“Potrebna vam je nauka, kao i laboratorija i eksperimenti kako biste razumeli šta je to što nešto čini smešnim. Ali ukoliko želite da u potpunosti razumete tu misterioznu i kompleksnu stvar, morate da odete među ljude. Morate da testirate svoje teorije”.
Mekgrou je posebno želeo da testira naučnu teoriju, koju naziva “benigni prekršaj”, kada izgleda da ništa nije u redu, a zapravo jeste. Npr. pad. U potrazi za benignim prekršajem, on je otputovao u Japan gde u početku nije mogao da pronađe ništa zabavno.
“Bilo je jako malo smeha na ulici, u podzemnoj železnici, na njihovim radnim mestima, ali saznali smo da je to zbog njihovih kulturoloških normi. Na tim mestim nije prihvatljivo da ispoljavate emocije”.
Ispostavilo se da Japance možete da nasmejete, u zavisnosti od mesta gde se nalazite.
“Japanci su bili veoma zabavni u barovima za karaoke i na okupljanjima sa prijateljima”.
Takođe je bilo smešno kada se Mekgrou pridružio grupi od 100 klovnova u siromašnoj četvrti Ikitosa u Peruu.
I iako mu je to iskustvo dosta značilo, Mekgrou kaže da je u svakoj zemlji naišao na verziju humora koja mu se nije dopala.
“Glupe šale na račun određenih grupa, obično nižeg statusa, ljudi koji se ismevaju jer nisu pametni. Iskreno, ne smatram da je to dobra komedija”.
Satira, međutim, može da bude politički moćna forma komedije i već se uspešno koristila širom sveta. To je oružje, kaže aktivista Srđa Popović iz Centra za primenjenu nenasilnu akciju, protiv lidera koji sebe shvataju previše ozbiljno.
“Ako ih ismevate oni urade nešto glupo. Ako urade nešto glupo onda vam daju još više mogućnosti da ih ismevate”.
Srđa Popović je bio jedan od lidera studentskog pokreta Otpor čijom je velikom zaslugom Slobodan Milošević zbačen sa vlasti 2000. godine.
“Ne bih baš rekao da humorom možete da svrgnete diktatora, ali može da pomogne”, smatra Mekgrou.
Potraga za humorom, kaže Mekgrou, povlači tanku liniju između toga da se ljudi nasmeju, da počnu da zevaju ili da se rasplaču. On dodaje da se nada da će njegov rad pomoći svima da mudro koriste humor i da približe što više ljudi.